Заборављени фабрички базен са термалном водом

СУБОТИЦА – У великим халама, уз заглушујућу буку многих разбоја чији чуњеви непрестано ударају остављајући за собом прозрачну чипку, као један од најлепших украса, нагнути над машинама и непрестано заузетим рукама – могуће је само претпоставити да у некадашњој фабрици позамантерије није било лако радити. Ипак у таквом амбијенту с почетка 20 века, постојала је оаза – први прави отворени базен са термалном водом који су користили радници.

Фабрика се звала Акционарско друштво „Ноненберг и Шодере”, које је у Суботици основано 1929. године указом Министарства трговине и индустрије. Властита имена из назива – у ствари је у питању најпознатија немачка фабрика чипке и трака. Њу заједно са овдашњом Општом привредном банком и неколико угледних привредника овде оснивају, а основни капитал вредео је два милиона динара. Већина деоница ипак је у рукама суботичких крупних капиталиста, пише историчар Стеван Мачковић у својој књизи „Индустрија и индустријалци Суботице 1918–1941”.

Фабрика се налазила у простору некадашње аустроугарске касарне, а унутар ње постојао је ватрогасни базен. „Према ономе што смо ми пронашли у подацима, базен је за потребе војске и ватрогасаца постојао и пре фабрике, а претпостављамо да су степенице, као и млазница, касније додате. Из ове млазнице текла је термална вода. Ми претпостављамо да цеви које излазе из земље управо воде и до те жиле термалне воде, али никада више то нико није испитивао”, говори за „Политику” Душан Ивић, директор фабрике „Младост”, како је фабрика чипке добила назив након Другог светског рата.

Базен је димензија око 15 са шест метара, дуж његовог руба постоји мали испуст за седење, дубине је око метар и по са благим нагибом. За силазак у базен направљено је полукружно декоративно степениште. На супротном крају је бетонска „печурка” из које је, како се претпоставља, шикљала термална вода, баш као у данас популарним велнесима.

Поред базена је и мала техничка кућица за његово одржавање и све то и данас је видљиво у дворишту фабрике „Младост”. Поузданих података о овом првом отвореном базену у Суботици нема много. У граду који толико жуди за купалишним просторима, за овај први базен готово се и не зна. У време просперитетних седамдесетих година, неколико фабрика у граду имало је своје радничке базене, које су посећивали и грађани, али тада је већ готово престао да се користи овај у „Младости”, те Суботичани за њега ни не знају.

Радници „Младости” са којима смо разговарали кажу да само они чији су родитељи овде радили сећају се да су као деца долазили овамо на купање. Једна од радница нам је испричала да су још крајем деведесетих пуштали помало воде у базен, седели крај њега на паузи и пили кафу. Још шездесетих година забрањено је купање у базену, али једна од старијих радница несташно додаје да су се ипак још до деведесетих година радници, али само у другој и трећој смени, кришом купали и пливали у базену.

Готово век касније, у ситуацији када ни град нема такву могућност, сетно звучи да је постојао фабрички базен са термалном водом.