Аустрија без канцелара

Народњачка странка Аустрије јуче је окончала дилеме око опстанка коалиције са социјалдемократима: „Доста је било – апелујемо на канцелара Гузенбауера да хитно распише нове изборе”, саопштио је народњачки вицеканцелар и министар финансија Вилхелм Молтерер. Адресат Молтерерове поруке Алфред Гузенбауер, у том тренутку, више није био канцелар. Јуче, у преподневним часовима, док је Молтерер разговарао са новинарима, Гузенбауер је препустио канцеларску фотељу недавно именованом вршиоцу дужности шефа странке Вернеру Фајману: „До смене је дошло на Гузенбауеров изричити, лични захтев”, истакнуто је у званичном саопштењу.

Ротација на челу владе не би требало да утиче на одлагање одлуке о расписивању превремених избора. То је потврдио Гузенбауеров наследник Фајман и неколицина других социјалдемократских чланова владе.

Недоумице ипак постоје и односе се на термин одржавања избора. Народњаци траже да избори буду расписани у складу са законом – да се гласа једног од три викенда у другој половини септембра. Социјалдемократи, чини се, затечени су захтевом народњака. Склонији су расписивању избора у неком каснијем термину, упркос чињеници да су, у више наврата у протеклих неколико месеци, претили расписивањем нових избора. Последњи пут су то учинили средином прошле недеље, када је председник републике Хајнц Фишер апеловао на њих да продуже рад владе до краја мандата.

Стратези левице разматрају могућност „одуговлачења”. Према замисли министра одбране Норберта Дарабоса, истовремено једног од кључних изборних стратега те странке, социјалдемократи би требало да формирају мањинску владу у „прелазном року”. У својеврсном, допунском мандату, са роком трајања од највише месец-два, стекли би шансе да поправе свој пољуљани имиџ. Предлажући усвајање социјалних иницијатива. Биле оне прихваћене, или не. Дарабосова размишљања темеље се на емпиријским истраживањима, која, у овом тренутку, народњацима дају извесну предност над представницима грађанске левице.

Према мишљењу аустријског парадног политичког аналитичара Петера Герлиха, међутим, и једна и друга странка, чланице досадашње владајуће коалиције, улазе у ризик да претрпе изборни фијаско: „Бекством у напад народњаци су стекли извесну предност над социјалдемократима. Ипак, не може се превидети да развој ситуације у овом тренутку више одговара екстремној десници, слободарима Хајнца Кристијана Штрахеа... Чињеница да је непосредни повод распаду коалиције била подељеност око будућих (не)усвајања одлука из Брисела – односно ’размишљање’ левице о неопходности расписивања одговарајућих референдума о будућем статусу у ЕУ – могла би да буде схваћена међу бирачима као потврда исправности и доследности антиевропског става деснице.”

Социјалдемократима, додатно, предстоје жучне расправе на предстојећем партијском конгресу. Својевремено заказан за почетак октобра, конгрес би требало да буде одржан у августу. Најављене идеолошке расправе, планиране зарад јачања поверења базе у руководство, извесно ће бити подређене прагматичним потребама изборне кампање. Познаваоци ситуације истичу, с тим у вези, да је то најгори сценарио који је могао да задеси грађанску левицу – непопуларност такозване државотворне струје расте, чланство се осипа, док популарност „конкуренције с лева” расте. По угледу на покрет Лафонтенове Левице у Немачкој, у Аустрији се, под вођством Социјалистичке партије левице, припрема уједињење разочараних припадника грађанске и екстремне левице у странку – левице.