Недеља, 07.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Жена први пут на месту директора Лувра

Жена први пут на месту директора Лувра
(EPA-EFE/CHRISTOPHE PETIT TESSON)

ПАРИЗ - Францускиња Лорен де Кар (54) именована је данас за директора Лувра, и тако постала прва жена председница најпознатијег музеја на свету, у његовој историји дугој 228 година.

Нова директорка је у Јелисејској палати предала пројекат за Лувр, у којем износи како да осавремени музеј, а први потез де Карове од како ју је на то место номиновао председник Макрон је стварање деветог одељења посвећеног Византији и хришћанима са Истока.

Лорен де Кар се тренутно налази на челу музеја Орсеј, а од првог септембра ће бити прва жена која ће вршити улогу директора Лувра, највећег музеја на свету, који је само током 2019. године посетило 10 милиона људи.

Под њеним руководством посећеност музеја Орсеј је нагло расла, достигавши скоро четири милиона посетилаца током 2019. године.

Стручњак за уметност 19. и почетка 20. века, 2007. године постала је директор Музеја Француске, важног државног тела, задуженог да прати отварање Лувра у Абу Дабију, у Уједињеним Арапским Емиратима.

Тренутни директор Лувра, Жан-Лук Мартинес, који се на том месту налази већ осам година, одговоран је за велике успехе музеја, али и за контроверзне уметничке изборе.

Иако је под његовом управом, Лувр достигао рекордан број посетилаца – само изложба о Леонарду да Винчију привукла је преко милион људи, критичари му замерају да је правио превише компромиса са водећим брендовима, преноси Танјуг. Од Луј Витон торби, преко иницијативе Арбиенбија „једна ноћ са Мона Лизом”, до уговора са Своч сатовима и субвенције Лувра за спот Бијонсе.

Лорен де Кар је, такође, имала кључну улогу везано за слику Густава Климта „Руже испод дрвећа”, када је Француска први пут вратила уметничко дело, купљено државним новцем, наследницима жртава нацизма.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.