Пензионери чекају обећано

Aко је веровати Ивици Дачићу, заменику председника владе и министру полиције, пензионери ће корист од нове владе имати и пре редовног усклађивања пензија, које им следује од 1. октобра. До тада би најстарији у Србији требало да добију повећање принадлежности за око 10 одсто, а онда им следује још једна корекција. Колика тачно, зависи од раста трошкова живота и зарада до октобра. Како ствари сада стоје, то друго повећање могло би бити још око шест процената.

Међутим, ни ту није крај срећи за српске пензионере. Дачић је после потписивања коалиционог споразума са Демократском странком, у петак, потврдио да ће већ од наредне године просечна пензија износити 70 одсто просечне зараде.

То практично значи да би већ у јануару 2009. године просечне пензије премашиле 23.000 динара, а до децембра би достигле и 32.000 динара. Тако би за целу годину просек био око 26.388 динара, односно у просеку за 3.000 динара више него да пензије наставе да се усклађују по садашњим прописима – 87,5 са растом трошкова живота и 12,5 са зарадама.

По статистици Фонда ПИО, такав узлазни тренд пензија би се наставио и у 2010. години. Уколико би просечне учествовале у зарадама са 70 одсто, достигле би око 30.000 динара. Али, ако би наставиле да прате само раст трошкова живота, просечна пензија би крајем 2010. године била око 26.698 динара.

У случају да се нова влада одлучи на постепен прелазак на швајцарску формулу, дакле да пензије усклађује 50 одсто са растом трошкова живота и исто толико са зарадама, пензионери не би осетили неки посебан бољитак. Њихове просечне принадлежности у јануару наредне године износиле би око 21.665 динара, док би до краја године биле веће за око 3.000 динара. У 2010. години пензионери би стартовали с просечном пензијом од око 24.423 динара, а Нову годину дочекали би са око 28.000 динара, док би просек за целу 2010. био око 25.750 динара.

Сада је за пензионере најважније да посланици у Скупштини што пре изгласају нови закон, како би износ на чеку до септембра био већи за обећаних 10 одсто. То не би био никакав поклон, већ њена обавеза да пензије исплаћује по закону. Јер, важећи прописи налажу да пензионерска просечна принадлежност не може бити нижа од 60 одсто просечне зараде. Сада пензије у зарадама учествују са око 55 процената.

Статистика казује да уколико се не би остварило обећано повећање од 10 одсто, просечне пензије би се у децембру свеле на 47,75 процената просечне зараде, за целу ову годину око 55,85 процената и износила би 18.954 динара.

Оно од чега, међутим, упућени стрепе јесте да се очекивања пензионера на крају ипак не изјалове. Тим пре што нико није дао објашњење одакле ће се обезбедити новац за исплату коригованих пензија. Само за повећање од 10 одсто, држава би годишње морала да обезбеди додатних 200 милиона евра у буџету. Да је имала ту могућност, тврде у савезима пензионера, не би чекала нове изборе.

Не треба заборавити и да је Јован Кркобабић, потпредседник владе задужен за социјална питања, затражио да по новом закону најнижа пензија увек мора бити изнад нивоа социјалне помоћи.