Среда, 28.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Вратити радника у Закон о раду

Да би ангажовани на платформама били препознати у законодавству, потребна је измена постојеће законске регулативе
(EPA-EFE/Morell)

Да би се дигитални радници – а међу њима и они ангажовани преко различитих платформи расејаних по целом свету, а чији рад надзире алгоритам, а не нека „жива” особа, који иначе немају право на осигурање у случају несреће, раде више од 40 сати недељно, немају право ни на боловање, одмор, топли оброк – приближили достојанственом начину обављања свог посла, Србија има у плану да изради закон о флексибилним облицима рада.

Засад је оформљена само радна група на ту тему, али како сматра проф. Марио Рељановић, научни сарадник са Института за упоредно право, да би ови радници уопште били препознати у домаћем законодавству, суштински је потребно да се измени Закон о раду, односно да се радник врати у оквир тог закона.

– Наша данашња подела на рад у радном односу и ван њега је бесмислена, јединствена у Европи. Захваљујући њој, наша држава тера раднике на платформама у лажно самозапошљавање и предузетништво, јер их наш законодавац засад само тако препознаје. Радници на интернету имају велики проблем, јер раде за страног послодавца који у Србији није регистрован и нема имовину – набраја Рељановић и подсећа да због тога такви радници остају немоћни да реагују у случају ако им послодавац не испуни обавезе предвиђене најчешће уговором о делу.

– Основни оквир за решавање таквих проблема треба тражити у Закону о раду, а не у неком будућем закону о флексибилним облицима радног ангажовања. Улива ми страх осећај да ће се тим новим законом без измена постојећег увести неке ствари као што је, рецимо, уговор о раду са нултим радним временом – напомиње проф. Рељановић.

Ко су ти људи, како долазе до посла, колико месечно зарађују, јесу ли им радна права довољно заштићена у Србији, какав приступ имају социјалним, здравственим и пензионим услугама, могу ли да очекују подршку државе?

Захваљујући Центру за истраживање јавних политика, који већ дуже време спроводи анкету међу дигиталним радницима у нашој земљи, на мноштво таквих питања дати су одговори.

Студије о профилима и социоекономском статусу оних који раде на глобалним дигиталним платформама показују да такви радници имају добру зараду, али не и задовољавајућу заштиту током рада. Како истиче Бранка Анђелковић, експерткиња овог центра, проблем је што наш законодавац препознаје дигиталне раднике искључиво као предузетнике.

– Достављачи рецимо немају класичну радну недељу од 40 сати, већ раде и по 60 сати седмично. Рад им није плаћен по сату, већ по достави. Ако се повреде док раде, немају осигурање, а све чешће имају проблеме и са паркирањем – набраја Анђелковићева и додаје да овакве раднике на такву врсту ангажмана мотивише пре свега релативно добра зарада.

– Сем тога, одговара им и флексибилност рада, односно то што могу сами да бирају радне сате, а допада им се и осећај слободе који имају. Погодује им и то да је улазак на то тржиште рада веома лак, јер такав посао могу да обављају сви, чак и они који већ имају посао, и пензионери и студенти – наводи Бранка Анђелковић.

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Batica frilenser
"Сем тога, одговара им и флексибилност рада, односно то што могу сами да бирају радне сате, а допада им се и осећај слободе који имају." Da, sve sto sam oduvek zeleo je da padam na nos i da sastavljam po 20 sati na dan za kompjuterom da ne bi probio rok. Posebno mi se dopada osecaj slobode kad mi stopiraju posao koji sam vec zapoceo il kad ne dobijem nista za rad po 2 meseca. Ne radimo mi to sto volimo nego sto su alternative koje se nude jos gore.
nikola andric
Medju srpskim paradoksima je najveci uvodjenje kapitalizma dok se istovremeno sve ocekuje od drzave. Zele socijalisticko radno pravo u kapitalistickom nacinu proizvodnje. Radno pravo se uvek ''bojilo'' ideoloskim bojama. Imali smo ''privremeni rad'' u inostranstvu ( u mom slucaju +50 godina), radnicko ''samoupravljanje'' a sad eto i ''fleksibilne radnike'' alijas ''preduzentnike''. Svako dete zna da drzava ''zivi'' od poreza, odrasli znaju da se sve drzave dodatno zaduzuju na trzistu kapitala.
Fleksibilnost rada
Gomila besmislica. Ne birate vi skoro ništa. Ako radite za nekoga iz Japana, živite po japanskom vremenu i morate da budete tu kad klijent očekuje. Nije to fleksibilnost već je kamen oko vrata, a da počnete da zarađujete iole ozbiljne pare potrebne su godine. Kad ne radite, ne zarađujete, niko ne pita jeste li umorni ili bolesni. Jedina uteha je što se ne gužvate u prevozu i ne rintate za crkavicu za frustrirane domaće bizMismene ili bahate strane firme, nego uzimate pare s kojima se još i može.
db
Poruka za Dr Marija Reljanovića - naša država ne tera radnika na preduzetništvo - lažno samozapošljavanje - poslodavcu takođe odgovara zapošljavanje definisanog dobavljača, ako je poslodavac ozbiljan , a ne prevarant . Zašto bi poslodavac iz inostranstva zapošljavao nekoga ko nije u stanju da se definiše kao profesionalac ? Imovina u Srbiji nije potrebna poslodavcu ako profesionalac iz zemlje korektno radi i ima uspeha u tome - on priznaje njegov učinak i plaća mu po fakturi za izvoz usluge.
Kate Sindik
Dajte tribinu Bogoljubu da vam objasni da je za pravog Srbina bitna religija, nacija i porodica. Tu nema mesta za sindikalizam.
Боривоје Банковић
Те три ствари које сте набројали су највећи трн у оку неолибералном поретку. А синдикализам је одавно поражен, па му није ни битан.
Lillah
Promašena tema; btw, gde je sindikalizam u svetu , bez Bogoljuba?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.