Ponedeljak, 16.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Vratiti radnika u Zakon o radu

Da bi angažovani na platformama bili prepoznati u zakonodavstvu, potrebna je izmena postojeće zakonske regulative
(EPA-EFE/Morell)

Da bi se digitalni radnici – a među njima i oni angažovani preko različitih platformi rasejanih po celom svetu, a čiji rad nadzire algoritam, a ne neka „živa” osoba, koji inače nemaju pravo na osiguranje u slučaju nesreće, rade više od 40 sati nedeljno, nemaju pravo ni na bolovanje, odmor, topli obrok – približili dostojanstvenom načinu obavljanja svog posla, Srbija ima u planu da izradi zakon o fleksibilnim oblicima rada.

Zasad je oformljena samo radna grupa na tu temu, ali kako smatra prof. Mario Reljanović, naučni saradnik sa Instituta za uporedno pravo, da bi ovi radnici uopšte bili prepoznati u domaćem zakonodavstvu, suštinski je potrebno da se izmeni Zakon o radu, odnosno da se radnik vrati u okvir tog zakona.

– Naša današnja podela na rad u radnom odnosu i van njega je besmislena, jedinstvena u Evropi. Zahvaljujući njoj, naša država tera radnike na platformama u lažno samozapošljavanje i preduzetništvo, jer ih naš zakonodavac zasad samo tako prepoznaje. Radnici na internetu imaju veliki problem, jer rade za stranog poslodavca koji u Srbiji nije registrovan i nema imovinu – nabraja Reljanović i podseća da zbog toga takvi radnici ostaju nemoćni da reaguju u slučaju ako im poslodavac ne ispuni obaveze predviđene najčešće ugovorom o delu.

– Osnovni okvir za rešavanje takvih problema treba tražiti u Zakonu o radu, a ne u nekom budućem zakonu o fleksibilnim oblicima radnog angažovanja. Uliva mi strah osećaj da će se tim novim zakonom bez izmena postojećeg uvesti neke stvari kao što je, recimo, ugovor o radu sa nultim radnim vremenom – napominje prof. Reljanović.

Ko su ti ljudi, kako dolaze do posla, koliko mesečno zarađuju, jesu li im radna prava dovoljno zaštićena u Srbiji, kakav pristup imaju socijalnim, zdravstvenim i penzionim uslugama, mogu li da očekuju podršku države?

Zahvaljujući Centru za istraživanje javnih politika, koji već duže vreme sprovodi anketu među digitalnim radnicima u našoj zemlji, na mnoštvo takvih pitanja dati su odgovori.

Studije o profilima i socioekonomskom statusu onih koji rade na globalnim digitalnim platformama pokazuju da takvi radnici imaju dobru zaradu, ali ne i zadovoljavajuću zaštitu tokom rada. Kako ističe Branka Anđelković, ekspertkinja ovog centra, problem je što naš zakonodavac prepoznaje digitalne radnike isključivo kao preduzetnike.

– Dostavljači recimo nemaju klasičnu radnu nedelju od 40 sati, već rade i po 60 sati sedmično. Rad im nije plaćen po satu, već po dostavi. Ako se povrede dok rade, nemaju osiguranje, a sve češće imaju probleme i sa parkiranjem – nabraja Anđelkovićeva i dodaje da ovakve radnike na takvu vrstu angažmana motiviše pre svega relativno dobra zarada.

– Sem toga, odgovara im i fleksibilnost rada, odnosno to što mogu sami da biraju radne sate, a dopada im se i osećaj slobode koji imaju. Pogoduje im i to da je ulazak na to tržište rada veoma lak, jer takav posao mogu da obavljaju svi, čak i oni koji već imaju posao, i penzioneri i studenti – navodi Branka Anđelković.

Komentari10
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Batica frilenser
"Сем тога, одговара им и флексибилност рада, односно то што могу сами да бирају радне сате, а допада им се и осећај слободе који имају." Da, sve sto sam oduvek zeleo je da padam na nos i da sastavljam po 20 sati na dan za kompjuterom da ne bi probio rok. Posebno mi se dopada osecaj slobode kad mi stopiraju posao koji sam vec zapoceo il kad ne dobijem nista za rad po 2 meseca. Ne radimo mi to sto volimo nego sto su alternative koje se nude jos gore.
nikola andric
Medju srpskim paradoksima je najveci uvodjenje kapitalizma dok se istovremeno sve ocekuje od drzave. Zele socijalisticko radno pravo u kapitalistickom nacinu proizvodnje. Radno pravo se uvek ''bojilo'' ideoloskim bojama. Imali smo ''privremeni rad'' u inostranstvu ( u mom slucaju +50 godina), radnicko ''samoupravljanje'' a sad eto i ''fleksibilne radnike'' alijas ''preduzentnike''. Svako dete zna da drzava ''zivi'' od poreza, odrasli znaju da se sve drzave dodatno zaduzuju na trzistu kapitala.
Fleksibilnost rada
Gomila besmislica. Ne birate vi skoro ništa. Ako radite za nekoga iz Japana, živite po japanskom vremenu i morate da budete tu kad klijent očekuje. Nije to fleksibilnost već je kamen oko vrata, a da počnete da zarađujete iole ozbiljne pare potrebne su godine. Kad ne radite, ne zarađujete, niko ne pita jeste li umorni ili bolesni. Jedina uteha je što se ne gužvate u prevozu i ne rintate za crkavicu za frustrirane domaće bizMismene ili bahate strane firme, nego uzimate pare s kojima se još i može.
db
Poruka za Dr Marija Reljanovića - naša država ne tera radnika na preduzetništvo - lažno samozapošljavanje - poslodavcu takođe odgovara zapošljavanje definisanog dobavljača, ako je poslodavac ozbiljan , a ne prevarant . Zašto bi poslodavac iz inostranstva zapošljavao nekoga ko nije u stanju da se definiše kao profesionalac ? Imovina u Srbiji nije potrebna poslodavcu ako profesionalac iz zemlje korektno radi i ima uspeha u tome - on priznaje njegov učinak i plaća mu po fakturi za izvoz usluge.
Kate Sindik
Dajte tribinu Bogoljubu da vam objasni da je za pravog Srbina bitna religija, nacija i porodica. Tu nema mesta za sindikalizam.
Боривоје Банковић
Те три ствари које сте набројали су највећи трн у оку неолибералном поретку. А синдикализам је одавно поражен, па му није ни битан.
Lillah
Promašena tema; btw, gde je sindikalizam u svetu , bez Bogoljuba?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.