Београд на истом путу као Србија

Томица Милосављевић, потпредседник Г17 плус, биће преговарач своје странке о коалицији за Београд и за „Политику” каже да ће Г17 плус чврсто стајати иза свог става „да је логично и разумно да онакав договор који буде био постигнут на нивоу републичке владе буде постигнут и на нивоу престонице”. У јучерашњем разговору за наш лист у Скупштини Србије, у паузи расправе о избору владе, у којој ће Милосављевић наставити да ради на функцији министра здравља, он није одговорио директно на питање је ли потпуно уверен да ће власт у Београду бити онаква каква је на републичком нивоу, наводећи да у Г17 плус сматрају да је то „једино добро за грађане Србије и Београда”.

Говорили сте приликом преговора о републичкој влади да ће услов Г17 плус за учешће у тој влади бити формирање одговарајуће коалиције и за Београд. Влада се формира, ви сте у њој. Шта вас је то понукало да ипак учествујете у тој влади, а да не знате још шта ће бити са Београдом?

Нису добре речи – услови. Нема услова, политика је вештина могућег. Не можете данас направити Скупштину Београда, него 14. јула. Пре 14. прво дође 7. Према томе, 14. јула, на конститутивној седници градске скупштине биће јасно која је коалиција и ко ће бити изабран за градоначелника. Ми и даље имамо исти став какав смо имали све време. Логично би било очекивати да Београд као мотор развоја Србије не буде на другом путу. Сматрамо да Србија и Београд треба да имају проевропску владу, односно да иста коалиција буде и на нивоу републике и на нивоу града. Само таква коалиција може ефикасно да ради на решавању проблема грађана Србије, на приоритетима који су познати (који подразумевају стратешки интерес што бржег придруживања Европској унији, очување целовитости земље, економски развој, више радних места, бољи живот за све грађане Србије, социјална брига).

Сузана Грубјешић, функционер Ваше странке, рекла је прошле недеље да имате гаранције од Демократске странке да ће се у Београду формирати власт какву прижељкујете. На основу чега верујете тим гаранцијама, ако званични разговори још нису почели?

После те изјаве, ја немам шта ни да додам, ни да одузмем.

Ако 14. јула власт ипак направе социјалисти, народњаци и радикали, шта ће то значити за владу Србије?

Није добро говорити у кондиционалу о таквим стварима и ја никад не волим ту логику „шта би било, кад би било”. То је за недељу дана, према томе, брзо ће доћи дан за конституисање градске скупштине и онда ће бити јасно ко има већину да изабере градоначелника и да конституише органе управе града Београда.

Али, јесте ли ви спремни да изађете из републичке владе ако власт ипак не буде као у републици?

То је све питање шта би било, кад би било. О том-потом. Постоји рационалан редослед потеза који ће се догађати од сада па до 14. јула. И ни за један милиметар се није променио наш став у односу на то да је Београд мотор развоја Србије и да не би било добро за грађане Београда и Србије да на један начин буде формирана коалиција у републици, а да на други начин то буде у Београду. То би онда подразумевало неконзистентно вршење послова на нивоу републике и на нивоу града и то би у овом тренутку значило угрожавање функционалности обављања посла у интересу грађана.

Да ли је било званичних разговора са ЛДП-ом, будући да је њихова подршка неопходна ако рачунате на власт са СПС-ом у Београду?

Званичних разговора о формирању коалиције у Београду и вршења посла око конституисања градске скупштине и извршне власти у Београду још није било.

Како објашњавате чињеницу да су се четири владе промениле од 2000. године и да сте Ви практично једина константа?

У нормалним земљама то се сматра успехом и последицом неких добрих резултата. Ради се о једном стицају различитих околности. Oво ће ми бити пето полагање заклетве, а ја имам тек једaн пун мандат на месту министра здравља. Оно што је добро није што сам ја на том месту у континуитету, него је пре свега добро за континуитет рада Министарства здравља, за непрекинутост неких започетих ствари које су се ових неколико година радиле без прекида.

После свих ових година могу да кажем да су у много чему померене ствари набоље. Што не значи да је све идеално, али је четири пута већа плата него што је била, у здравственом систему главна тема више није, нема канализације, воде, машина, него је тема квалитет, акредитација, лиценце, превенција, чување здравља...