Дебитанти на министарским положајима

Мирко Цветковић, мандатар за састав нове владе, предложио је следећи састав кабинета: први потпредседник и заменик председника владе Ивица Дачић (СПС), који ће обављати и дужност министра унутрашњих послова, потпредседници Божидар Ђелић (ДС), који ће бити и министар науке и технолошког развоја, Млађан Динкић (Г17), истовремено и министар економије и регионалног развоја, као и Јован Кркобабић (ПУПС). У влади на истим местима остају министар спољних послова Вук Јеремић (ДС), одбране Драган Шутановац (ДС), државне управе и локалне самоуправе Милан Марковић (ДС), рада и социјалне политике Расим Љајић (СДП), здравља Томица Милосављевић (Г17 плус) и спорта и омладине Снежана Самарџић-Марковић (Г17 плус). У влади остају, али у другим ресорима, Слободан Милосављевић (ДС) за трговину и услуге, и Саша Драгин (ДС) за пољопривреду, шумарство и водопривреду. Министарство за рударство и енергетику водиће Петар Шкундрић (СПС), за инфраструктуру Милутин Мркоњић (СПС), просвету Жарко Обрадовић (СПС), за телекомуникације и информационо друштво Јасна Матић (Г17), а животну средину и просторно планирање Оливер Дулић (ДС). За министра културе предложен је Небојша Брадић (Г17), за Национални инвестициони план Верица Калановић (Г17), за Косово и Метохију Горан Богдановић (ДС), за дијаспору Срђан Срећковић (СПО). Влада ће имати и једног министра без портфеља, а то ће бити Сулејман Угљанин (СДА). Демократској странци припашће и Министарство вера које ће водити Богољуб Шијаковић, финансије Диана Драгутиновић, министар правде је Снежана Маловић, за људска и мањинска права Светозар Чиплић.

Представљамо чланове владе који ће први пут постати министри и оне који су мање познати широј јавности.

----------------------------------------------------------------

Диана Драгутиновић, (Г17 плус)

министарка финансија

* Вицегувернер НБС, предавач на Економском факултету у Београду.

* Докторирала на Економском факултету у Београду.

* Удата, мајка двоје деце.

* Рођена 1958. у Београду.

Миксовање монетарне и фискалне политике

Министарка за финансије ће сести на „најужаренију” фотељу јер ће бити на мукама да задовољи апетите за веће плате и пензије из „плитке” државне касе. То што др Диана Драгутиновић долази са места вицегувернера НБС за министра финансија, могло би да наговести да ће се коначно испунити жеље гувернера да му влада „помогне” у борби против инфлације, а и економисти верују да ће због досадашњег искуства, успешно „измиксовати” монетарну са фискалном политиком.

„Без јасног договора са фискалном влашћу, НБС се не може борити са растом цена”, изјавила је бивша вицегувернерка, што ће сада на делу морати да покаже.

О Диани Драгутиновић, која је страначки неопредељена, шира јавност мало зна, иако је већ четири године вицегувернер. На Економском факултету у Београду предавала је Друштвено планирање и Теорију и планирање привредног развоја, члан је српског експертског тима за националну политику запошљавања, а била је специјални саветник у Министарству финансија и у ММФ-у где се усавршавала, као и у Светској банци, Економској школи у Лондону, Универзитету „Џорџ Вашингтон”. Аутор је јединствене базе података која обухвата производњу и финалну тражњу, као и спољноекономске, монетарне и фискалне, социјалне аспекте и друге аспекте.

Б. Д.

-------------------------------------------------------

Светозар Чиплић (ДС)

Министар за људска и мањинска права

* На Правном факултету је магистрирао 1996. године, на тему „Уставни систем у стању нужде”.

* Говори немачки језик.

* Отац је двоје деце.

* Рођен је 1965. године у Новом Саду.

Из судске у министарску фотељу

Светозар Чиплић, бивши судија Уставног суда Србије, између осталог, остаће упамћен по изјави да подручје нишког региона треба да постане трећа српска покрајина. Говорећи о овоме, прецизирао је да би због централне власти било неопходно да се формира трећа покрајина. У јеку кризе око формирања владе маја 2007. године, поводом могућности стварања коалиције ДСС и СРС и њиховог захтева да Војислав Коштуница буде мандатар, Чиплић је рекао да Борис Тадић као председник „није у обавези да поступи по тим захтевима”. „Нема те скупштинске већине која би могла да анулира председниково овлашћење да именује мандатара”, рекао је Чиплић. Био је члан Уставног суда Србије који је донео одлуку да ванредно стање у Србији 2003. године није било супротно Уставу Србије, али да многе његове одредбе нису биле у сагласности са Уставом и законима. Био је члан Комисије за испитивање обезбеђења Зорана Ђинђића и члан експертског тима републичке уставне комисије.

За асистента наставног предмета Уставно право на Правном факултету у Новом Саду изабран је 1995. године. Учествовао је у припреми више нацрта закона и политичких докумената.

За судију Уставног суда Републике Србије именован је 2002. године. У Уставни суд дошао је са места члана новосадске владе.

Руководилац је групе за извршну власт и покрајинске органе управе, члан је Извршног одбора Скупштине Новог Сада, задужен за управу и прописе. Области научног интересовања су му: организација државне власти (посебно организација и начин функционисања парламента, однос парламента и владе), политичка теорија и политичка филозофија. Објавио је десет научних и стручних радова.

М. Д.

---------------------------------------------------------------------------------------------

Снежана Маловић (ДС),

министарка правде

* Државна секретарка у Министарству правде

* Похађа постдипломске студије на Правном факултету у Београду

* Говори енглески и немачки језик.

* Рођена је 1976. године у Београду.

* Има кћерку.

Најмлађи члан нове Владе Србије је Снежана Маловић. Њен тим чине млади, образовани и способни људи. Пред њима ће бити тежак задатак да судство у Србији буде ефикасније, а уједно и независније пред политичким притисцима.

Изазов ће свакако бити и доношење укупно 28 нових закона, који наше правосуђе треба да ускладе са европским законодавством. Очекује се да међу првима буде усвојен закон о одузимању имовине сумњивог порекла.

Снежана Маловић дипломирала је 1999. године. До 2001. радила је као адвокатски приправник. Правосудни испит положила је 2002. године, а похађа постдипломске студије на Правном факултету. Од 2001. до 2002. године радила је на пословима заменика секретара Министарства правде и локалне самоуправе, а од 2002. до 2003. године била је шеф кабинета министра правде.

Функцију генералног секретара Тужилаштва за ратне злочине обављала је од 2004. до 2007. године. Уз тужиоца Владимира Вукчевића, најзаслужнија је за успех преговора после којих је Норвешка изручила Србији Дамира Сирету, оптуженог за ратни злочин на фарми Овчара код Вуковара. Снежана Маловић радила је на многим пројектима из области правосуђа.

Учесник је већег броја семинара и међународних конференција о међународном хуманитарном праву, ратним злочинима у региону, борби против корупције и организованог криминала и о државној управи. На место државног секретара постављена је новембра 2007. године.

Д. Ч.

---------------------------------------------------

Јасна Матић (Г17 плус),

министар телекомуникација и информатичког друштва

* Државни секретар за економске односе са иностранством.

* Магистрирала на Универзитету Вашингтон у Сент Луису.

* Рођена је 1964. године у Београду.

Министар – менаџер

Без обзира на то што Јасна Матић нема директно радно искуство из области коју ће у наредном периоду водити, она ипак није информационо комуникациони аутсајдер. Она је радила на пројектима електронске управе.

Њени сарадници истичу менаџерске способности новог министра. Она на то место долази са функције државног секретара за економске односе са иностранством у Министарству економије. Пре тога била је директор Агенције за страна улагања и промоцију извоза Србије – СИЕПА, затим главни саветник на Пројекту за унапређење конкурентности Србије. У биографији су наведене још и функције саветника потпредседника владе СРЈ и консултанта Светске банке у Вашингтону.

Рођена је 1964. године у Београду, дипломирала на Грађевинском факултету, а магистратуру одбранила на Универзитету Вашингтон у Сент Луису. Одлично познаје енглески, врло добро италијански и поседује елементарно знање немачког језика.

М. Л.

---------------------------------------------------

Верица Калановић, (Г17 плус)

министарка за Национални инвестициони план

* Државна секретарка у Министарству економије и регионалног развоја.

* Магистрирала на Технолошко-металуршком факултету у Београду.

* Удата је, мајка двоје деце.

* Рођена је 1954. у Трстенику.

Динкићев човек од поверења

Верица Калановић, нова министарка за Национални инвестициони план, није много медијски експонирана и у јавности се најчешће појављивала као неко ко је упозоравао на велике регионалне разлике које постоје у Србији. Ипак, крајем 2006. године, Мирољуб Лабус, тадашњи председник Г 17 плус суспендовао је Калановићку, тадашњу председницу Извршног одбора странке, због наводног притиска на чланове партије да гласају против његовог предлога да Г17 изађе из владе. Калановићка је тада демантовала све оптужбе, а новинари су писали како Лабусов напад не треба да изненађује јер она важи за Динкићевог човека од поверења и да није чудо што је страдала као колатерална штета у сукобу двојице лидера.

Радно искуство почела је у родном граду Трстенику у Првој петолетки. Била је и професор на Вишој техничкој машинској школи у Трстенику, а од септембра 2006. до маја 2007. године потпредседница странке Г17 плус.

Говори енглески и руски језик.

А. Н.

-----------------------------------------------------

Милутин Мркоњић, (СПС)

министар за инфраструктуру

* Дипломирао на Грађевинском факултету у Београду.

* Ожењен, има две кћерке.

* Рођен је 1942. у Београду.

Неимар Мрка

„Ми не сањамо, ми радимо”, поручивао је крајем деведесетих популарни неимар Милутин Мркоњић, изумитељ метро станице „Код Вука”. Кад су му пребацивали да је грдне паре потрошио на овај пројекат, Мркоњић је одговарао: „Београд не сме трамвајем, већ мора метроом у 21. век”. За министарску фотељу препоручило га је и то што је његовом заслугом, „пре рока”, обновљен већи део објеката срушених у бомбардовању 1999. године. Шеф Дирекције за обнову земље постао је кад га је 4. априла Слободан Милошевић позвао да прионе на посао обнове.

„Уопште није било дилеме да ћу то прихватити”, изјавио је новинарима тада потписник бројних грађевинских пројеката у Алжиру, Венецуели, Ираку, Кувајту, Кини, Габону и Либији. Претходно је радио у струци у низу еминентних установа на пројектима изградње саобраћајне инфраструктуре. Радио је и у фирмама Богољуба Карића. Мркоњић је био и потпредседник Социјалистичке партије Србије и председник Скупштине Србије у прошлом сазиву. На претходним председничким изборима био је кандидат СПС на ову функцију. Као његове предности Ивица Дачић је тада истицао то што је Мркоњић човек који је био ту када је било најтеже и да је у стању да од сваке „Мркоњићеве рупе” направи нови Мркоњићев град у Србији.

А. Н.

----------------------------------------------------

Петар Шкундрић (СПС)

министар рударства и енергетике

* Редовни професор на Технолошко-металуршком факултету у Београду. Професор је и санктпетербуршког Технолошког универзитета

* Докторирао на Технолошко-металуршком факултету у Београду

* Ожењен је. Има два сина.

* Рођен 1947. године у Градачцу.

Први генсек СПС-а

Петар Шкундрић био је први генерални секретар у историји Социјалистичке партије Србије. Из партијског врха повукао се још 1992. године, тако да се о њему у јавности дуго није ништа чуло. На изборима за шефа социјалиста, децембра 2006. године, био је један од четворице кандидата за челно место у тој партији. Сада је члан Главног одбора СПС-а.

Поводом најаве о формирању владе ДС-СПС прогнозирао је да ће та влада трајати дуго, „ако буде спремна да спроведе све оно што буде договорено”.

Занимљиво је да је Шкундрић после избора 1990. године одбио предлог Милошевића да буде премијер. Учинио је то, како је касније објашњавао, због тога што је сматрао да је реч о исувише озбиљном и одговорном задатку.

Поновно истицање Шкундрића у врх државне и партијске лествице представља, према неким мишљењима, покушај Ивице Дачића, лидера СПС-а, да умири старо страначко језгро, које није било баш благонаклоно према договору с демократама. Тим поводом, сам Шкундрић је, недавно, рекао да ће бити различитих тумачења, али да он у овом тренутку жели да помогне „да се на најбољи могући начин афирмише политика СПС-а, утврђена у њеним програмским документима”, пре свега заштита државног интереса и да право на рад постане доступно свима.

----------------------------------------------------

Жарко Обрадовић (СПС),

министар просвете

* Наставник на Мегатренд универзитету и декан на Факултету за државну управу и администрацију на том универзитету

* Докторирао у Београду на Факултету политичких наука на тему „Мањински проблеми у односима балканских држава.

* Ожењен је и има две ћерке.

* Рођен 1960. у Беранама.

Све за повратак СПС-а у власт

Др Жарко Обрадовић, заменик је председника СПС-а и члан ове странке још од његовог оснивања, 1990. године. Од 1992. до 1997. био је секретар Градског одбора СПС Београда, а потом, до 2000. и заменик министра за локалну самоуправу у Влади Србије. У прелазној влади, од октобра 2000. до јануара 2001. године, био је заменик министра за високо образовање.

Од 2001. године др Обрадовић је посланик СПС у Народној скупштини. Извештачи који га оданде боље познају тврде да се посебно истицао у стручним дискусијама о законским предлозима. За наш лист је раније изјавио да жели да учини све што може да СПС буде део власти.

На последњим, мајским изборима био је кандидат коалиције окупљене око СПС-а за градоначелника Београда, када је тврдио да ће та коалиција од средстава намењених за мост преко Аде Циганлије изградити три моста.

Крајем прошлог месеца његово име било је у јавности другим поводом, када је „Курир” пренео „садржај” његовог телефонског разговора са Зораном Лилићем, бившим председником СРЈ, у којем су они, према наводима тог листа, најавили формирање градске владе у Београду између ДС и коалиције око социјалиста. Обрадовић је негирао да учествује у преговорима о формирању градске власти и поступак ових новина оценио је као сраман.

Б. Ч.

-------------------------------------------------

Богољуб Шијаковић,

министар вера

* Професор на Православном богословском факултету у Београду,

* Докторску тезу из филозофије одбранио је 1989. на Филозофском факултету у Сарајеву, магистрирао у Београду.

 *По вероисповести је православни хришћанин, а по националности Србин. * * Члан Крунског савета принца Александра Карађорђевића.

* На изборима 2006. године Богољуб Шијаковић није прошао на изборима за члана САНУ.

* Ожењен је и има двоје деце .

* Рођен 6. августа 1955. у Никшићу

По други пут „послужитељ вера”

„Ви сте свештеник и слуга Божији, ја сам министар, а ријеч министар значи „послужитељ”. Ми смо на једном послу. И ви и ја смо слуге, и мени је част да са вама заједно саслужујем, нашем Господу”, овако је у децембру 2000. године Богољуб Шијаковић охрабривао протојереја Радомира Никчевића, који је затворен у Влашкој цркви на Цетињу штитио храм од упада припадника такозване Црногорске православне цркве.

Богољуб Шијаковић по други пут је постао министар вера, али овог пута у Влади Србије на предлог коалиције ЗЕС. Као министар вера тадашње СР Југославије у кабинету Зорана Жижића 2000. године постављен је као кадар Црне Горе. Као нестраначку личност на ово место предложила га је Српска народна странка из Црне Горе да би „дала допринос националном јединству српског народа, не желећи да дјелује ускостраначки”. За избор Шијаковића на ову функцију 2000. године се говорило да има подршку председника СРЈ Војислава Коштунице, али и ДОС-а, јер је био један од оснивача Демократске странке Војислава Мићуновића, али Народне странке Новака Килибарде. Сам Жижић је за Шијаковића рекао да је то добар избор „јер министар вера треба да има посебан рафинман и не треба да буде политички обојен”.

Новак Килибарда у сећањима о оснивању Народне странке у Црној Гори пише: „Тадашњи асистент с Педагошке академије Богољуб Шијаковић био је на тим скуповима нападно активан. Једнога дана он је дошао с писаном елаборацијом да наша будућа партија треба да се назива Народна демократска странка. Ја сам реаговао доказом да је то чисти плеоназам, јер „демос” и „народ” значе исто. Он се наљутио и отишао, никад се није вратио. Послије ће он да буде члан некаква огранка Мићуновићеве Демократске странке или тако нешто, тутњаће с Љубом Тадићем по црногорским трибинама, али, на срећу, његова се политика није примила у Црној Гори”. Пре неколико година на скупу у манастиру Подмаине код Будве на тему „Српски народ у Црној Гори”, Богољуб Шијаковић је поручио: „Онај ко се на попису изјасни као Црногорац, постаће Монтенегрин, анти-Србин и Дукљанин”.

М. С. П.

-------------------------------------------

Срђан Срећковић (СПО)

министар за дијаспору

* Помоћник генералног директора ЈАТ-а.

* Магистрирао на Економском факултету у Београду.

* Ожењен.

* Рођен 1974. године у Београду.

Пола живота у политици.

Нови министар за дијаспору Срђан Срећковић потпредседник је Српског покрета обнове и биће једини представник ове странке у влади. На то место долази из „Јат ервејза” где је у претходних годину дана радио као помоћник директора. За време министровања Бојана Димитријевића, у првој влади премијера Војислава Коштунице, био је помоћник министра трговине, туризма и услуга. Jедан из гарнитуре млађих чланова нове владе рођен је 12. априла 1974. године у Београду где је завршио Пету гимназију. Дипломирао је на Економском факултету, а ту је пре две године и магистрирао у области фискалног менаџмента. Његове млађе страначке колеге кажу да сви заједно припадају генерацији која је, иако млада, већ пола живота у политици. Члан СПО постао је 1992. године. Од личних особина, пријатељи истичу брзину и кажу да брзо хода, брзо прича и брзо доноси одлуке. Повећано интересовање дијаспоре за изборе у Србији за њега је било довољно да једном приликом похвали рад Министарства за дијаспору док су га водили кадрови СПО, предвођени министром Војиславом Вукчевићем. Супруга Марија је директорка маркетинга Београдског сајма, а упућени тврде да Срећковић, који је пре именовања за помоћника министра трговине и туризма био члан Управног одбора Сајма, није заслужан за њен садашњи посао, јер је она тамо радила и пре него што се удала за њега.

----------------------------------------------

Горан Богдановић (ДС)

министар за Косово и Метохију

*Дипломирао је на Пољопривредном факултету у Београду.

* Ожењен је, има синове Уроша и Василија.

* Рођен је 9. фебруара 1963. године у Рашкој.

Бивши косовски министар

Из посланичких клупа Горан Богдановић ће се преселити у Владу Србије. То му неће бити први мандат, јер је од 2002. до 2004. године био једини српски министар (за пољопривреду, шумарство и рурални развој) у косовској влади премијера Бајрама Реџепија. У прошлогодишњим преговорима о статусу Косова и Метохије био је члан преговарачког тима наше земље. Пре него што је почео да се бави политиком, био је директор предузећа „Јуко” у Србици, а од 1996. до 2002. био је републички пољопривредни инспектор. Познаваоци косовских политичких прилика кажу да му је од српских политичара на Косову најближи Оливер Ивановић, док са осталима са севера покрајине није у тако добрим односима. Члан је Демократске странке од 2000. године, а тренутно је председник Покрајинског одбора ДС за Косово и Метохију и члан Председништва ДС. Живи у Лешку, у близини Лепосавића. У његовој биографији пише и да се „служи” руским и енглеским језиком.