Осећам се као звезда

Јабука ‒ „Глумила сам као да камере нема. Много пута је нисам ни осетила, природно сам радила шта редитељ Иван каже. Ма, као да нисам глумила, као да сам била ја, прича за „Политику” Тијана Марковић, штићеница Дома за лица ометена у менталном развоју „Срце у Јабуци”, у селу Јабука код Панчева. Она је играла у филму „Оаза”, редитеља Ивана Икића, љубавној мелодрами посвећеној људима са интелектуалним потешкоћама, у којој су они ангажовани и као главни глумци. „Оаза” је светску премијеру доживела на Венецијанском фестивалу и проглашена за најбољи европски филм. Награђена је Специјалним признањем жирија на филмском фестивалу у Софији,  на Фесту освојила „Београдског победника” и награду жирија критичара „Небојша Ђукелић”, а на фестивалу у Немачкој, Тијана је награђена за изузетно глумачко остварење.

     „Играла сам девојку Драгану. То је љубавни филм и нас две се боримо око једног момка. Прво су биле радионице, полако смо радили, да видим у шта улазим. Била сам им интересантна и видели су да имам таленат. Снимали смо више месеци. Није било лако. Враћали су ме више пута, да бих била боља, али исплати се тај труд. Некада и нисам била расположена, па ме пусте и ја се тај дан одморим”, наставља Тијана. Она је успешно  изнела улогу злоће, коју је морала да игра, а по оцени њеног васпитача, она то у свом искутву нема, нити је уопште таква, а ипак се фантастично снашла.

     „Био је ризик, шта се деси, деси, а десило се чудо. У Берлину су добили главну награду, а критика је рекла да су подигли лествицу природности и животности пред камерама. Фасцинантно је како она уме да искаже шта осећа и све нас је изненадила. Ангажман на филму се показао као најбољи начин да се и други ослобе предрасуда, да виде оно што вреди у овим особама и да им се отворе могућности да се даље развијају”, истиче Иван Караклић, васпитач у дому.

    „Јако ми је помогао редитељ Иван, али и цела екипа. Горан Богдан је рекао да није очекивао да ће остварити са нама такав однос, поглед, хвалио нас је. Када се завршило снимање, то вече смо славили. Растанак са филмском екипом ми је био тежак, али нисам плакала, не смеш да пустиш сузу, јер се види”, прича Тијана, за којом је премијера, црвени тепих, свечана тоалета, честитке колега, правих глумаца, сусрети са публиком, па додаје: „Стално су тражили да се сликамо и дајемо аутограме, а ја кажем други пут, јер сам се мало уморила од славе.”

     Све је то иза ње. Није сетна, него срећна, нада се глумачким радионицама, па и новом ангажману. Са младићем Кристијаном има своју оазу, кућу за становање уз подршку при дому, мали лепо уређен врт... Живе наизглед као њихови вршњаци и могу самостално да брину о себи. Сада кад нема филма активна је у домској радионици, спрема се за Специјалну олимпијаду, послује по кући и права је домаћица  „Лепо нам је овде. Мој Кристијан ми кува, ја уживам и осећам се као права звезда”, задовољно ће Тијана Марковић, насмејана, јер ће ускоро у дому бити и пројекције филма у ком је кадар делила са Гораном Богданом. „Опет ће нам доћи у госте. Када је први пут био донео је свима по слаткиш, пуну кесу, а ја сам њему скувала кафу и разнежио се.”