Ничији или нечији кандидат

Ваљда зато што је на Савету универзитета добро представио свој програм којим је „конкурисао” за место ректора, као уосталом и његова колегиница, садашња ректорка Иванка Поповић, па је то представницима медија било довољно, новоизабраног челника Универзитета у Београду (УБ), Владана Ђокића, посленици јавне речи дочекали су по изласку из сале бујицом питања сасвим друге природе. Пре свега о његовој вези с влашћу.

На то је он одмах узвратио да су га изабрали чланови академске заједнице, представници студената, академици и – да није био ничији кандидат. Стигао је и да понови како врло сложен систем са 42 разнородне чланице – 31 факултет и 11 института – може да се очува под истим кровом, уз поштовање њихових специфичности и различитости. Насупрот досадашњој централизацији, каже.

Ако је већ био „ничији кандидат”, за професора Владана Ђокића се тешко може рећи да је урбаниста без си-вија или шире гледано човек струке без корена. Његов отац, архитекта Александар, био је један је од најзначајнијих представника своје генерације с дугачким списком здања и насеља које је осмислио. И професоров брат, такође архитекта, имао би чиме да се похвали, а можда ће се неко од четворо његове деце определити за архитектуру.

Владан Ђокић није човек који ће сваког дана нешто изјављивати, каже не спада у такве. Чак ни када буде у згради Ректората на Студентском тргу. Постоји служба за то, обавештаваће јавност о свему, као што ће и све друге службе бити на услузи студентима и запосленима. С тим што професор Владан Ђокић озбиљно рачуна и на услуге будућег менаџера Универзитета у Београду, да обезбеди усавршавања, пројекте и научне аранжмане.

Распитујући се „код оних који професора Ђокића знају”, у бранши, па и међу академцима, чули смо да је увек био свој, никад послушник кад је био млађи, а његово професионално ангажовање одувек је усмерено на урбанистичко пројектовање, планирање и такозвану урбану морфологију. Магистрирао је у Лос Анђелесу, докторирао у Београду. Три мандата је био врло сарадљиви проректор за наставу, тврде колеге, потом и декан на Архитектонском факултету у три мандата, током која су наши студенти добили прилику да стичу знања и праксу у Британији и Италији. На испитима – коректан.

Зли језици не пропуштају прилику да подсете да је подржао „Београд на води”. Када смо га питали за солитере и куле на обали Саве, рекао нам је да с „Београдом на води” нема никакве везе, да није одушевљен ни како то за сада изгледа, али они упорни критичари не одустају. Подсећају „да је 2014. именован у радну групу за стручну контролу Нацрта просторног плана подручја посебне намене уређења приобаља града Београда за пројекат ’Београд на води’, али да није присуствовао седници на којој је одлучено да тај план може да иде у даљу процедуру, чиме је омогућен почетак градње спорног кварта”.

Професор Владан Ђокић зна добро колико су архитекте сујетне и „компетентне за све”, мислећи на оне који свакодневно сипају примедбе на изглед главног града. Ни он сам, каже, не подржава много тога што је у Београду урађено, поготово не месецима раскопане улице. Али ако би бирао оно чему би дао десетку, то је Трг републике, јер мисли да би такав требало да има сваки велики град.