​Карцином крви се теже препознаје

Оболели од карцинома крви касне с одласком код лекара јер ови тумори имају неспецифичне симптоме које пацијенти не сматрају опасним, попут безболних увећаних лимфних чворова на врату, испод пазуха и у препонама, необјашњивог губитка тежине, грозницу и благо повишену температуру, стално кашљуцкање, главобоље и болове у костима. Зато је битно повећати свест грађана о карциномима крви и њиховим симптомима, нагласила је Маја Коцић, председница Удружења оболелих од лимфома ЛИПА, на конференцији за медије одржаној поводом обележавања Светског дана борбе против карцинома крви.

Статистика показује да у свету на сваких 35 секунди једна особе добије управо нову дијагнозу и да је зато важно „ослушкивати” свој организам и јавити се лекару на време како би лечење почело што раније. Уз то, важан је квалитет лечења и живота оболелих, па је Удружење ЛИПА спровело анкету која ће им доста значити због едукације болесника.

Истраживање је показало да су најчешћи нежељени ефекти терапија губитак косе (75,5 одсто), мучнина и повраћање (60,2 одсто) и слабост и бол у мишићима (52,5 одсто).

Од других здравствених проблема који су последица болести или примљених терапија, највише пацијената, од 872 успешно анкетирана у току терапије, имало је проблем с периферном неуропатијом, а 22 одсто проблеме с видом након завршетка лечења. Око 55 одсто испитаника тврди да се суочава с озбиљним страхом од враћања болести.

– Своје страхове и проблеме пацијенти најчешће деле са члановима породице, а удружењу пацијената у вези с проблемима с којима се суочавају јавило се 19,8 одсто пацијената. Интересантно је да је 68,4 одсто испитаника након дијагнозе прихватило здравије стилове живота – нагласила је Коцићева.

Како је истакла др Зорица Цветковић, начелник Службе хематологије Клиничко-болничког центра Земун, иако су лекари-хематолози у претходном периоду радили у ковид болницама с оболелима од короне, пацијентима су успевали да изађу у сусрет и обезбеде наставак лечења.

– Међу оболелима од ковида било је болесника с леукемијама, лимфомима и другим болестима крви и ниједан пацијент није остао без дијагностичког надзора хематолога. Тешке су боле клиничке слике ових болесника који су уз то добили и ковид – каже др Цветковић.

Представници удружења пацијената истичу да постоји огромна потреба за увођењем стандардног протокола о количини информација која мора да буде саопштена пацијенту приликом посете када му се саопштава дијагноза лимфома. Лекар мора пацијенту да предочи све терапијске опције, с посебним освртом на евентуалне нежељене ефекте које пацијент може да очекује.