Порез на поклон код уступања наслеђа

Поред општих правила која се примењују на уобичајене ситуације, постоје и посебни случајеви, када постоји недоумица да ли се плаћа порез на поклон. Поклоном се сматра и уступање наслеђа другом наследнику.

Према Закону о наслеђивању, поклоном се сматра свако одрицање од права, па и одрицање од наслеђа у корист одређеног наследника, отпуштање дуга, оно што је оставилац за живота дао наследнику на име наследног дела или због оснивања или проширења домаћинства или обављања занимања, као и свако друго бесплатно давање.

Законом о порезима на имовину прописано је да у случају одрицања од наслеђа у корист одређеног наследника, наследник-поклонопримац не плаћа порез на поклон уколико се ради о имовини коју би наследио да се законски наследник одрекао наслеђа. У случају одрицања од наслеђа, односно ако се наследник не прихвати наслеђа, имовина оставиоца се расподељује сразмерно на преостале наследнике по законском реду наслеђивања.

Ако наследник-поклонопримац који наслеђује по основу уступања стекне тиме право на већи део имовине од оног дела који би наследио да се други наследник-поклонодавац само одрекао наслеђа, тј. није прихватио наслеђа, платиће порез на поклон на вредност разлике између онога што је наследио по основу уступања и онога што би наследио да се поклонодавац одрекао свога дела, и то по стопи која важи за наследни ред коме припада. Уколико наследник-поклонопримац не плаћа порез по основу поклона, а не спада у ред лица која су ослобођена пореза на наслеђе, платиће порез на наслеђе по стопи која важи за тај наследни ред.