Porez na poklon kod ustupanja nasleđa

Pored opštih pravila koja se primenjuju na uobičajene situacije, postoje i posebni slučajevi, kada postoji nedoumica da li se plaća porez na poklon. Poklonom se smatra i ustupanje nasleđa drugom nasledniku.

Prema Zakonu o nasleđivanju, poklonom se smatra svako odricanje od prava, pa i odricanje od nasleđa u korist određenog naslednika, otpuštanje duga, ono što je ostavilac za života dao nasledniku na ime naslednog dela ili zbog osnivanja ili proširenja domaćinstva ili obavljanja zanimanja, kao i svako drugo besplatno davanje.

Zakonom o porezima na imovinu propisano je da u slučaju odricanja od nasleđa u korist određenog naslednika, naslednik-poklonoprimac ne plaća porez na poklon ukoliko se radi o imovini koju bi nasledio da se zakonski naslednik odrekao nasleđa. U slučaju odricanja od nasleđa, odnosno ako se naslednik ne prihvati nasleđa, imovina ostavioca se raspodeljuje srazmerno na preostale naslednike po zakonskom redu nasleđivanja.

Ako naslednik-poklonoprimac koji nasleđuje po osnovu ustupanja stekne time pravo na veći deo imovine od onog dela koji bi nasledio da se drugi naslednik-poklonodavac samo odrekao nasleđa, tj. nije prihvatio nasleđa, platiće porez na poklon na vrednost razlike između onoga što je nasledio po osnovu ustupanja i onoga što bi nasledio da se poklonodavac odrekao svoga dela, i to po stopi koja važi za nasledni red kome pripada. Ukoliko naslednik-poklonoprimac ne plaća porez po osnovu poklona, a ne spada u red lica koja su oslobođena poreza na nasleđe, platiće porez na nasleđe po stopi koja važi za taj nasledni red.