Двоглави бодљикави ђаво

Аустралија је дом многих необичних животиња, а једна од најчуднијих јесте бодљикави гуштер, познат по неколико имена: планински ђаво, молох или бодљикави ђаво. Онима који га виде на фотографијама, у крупном плану, молох изгледа застрашујуће: тело му је потпуно прекривено купастим бодљама, а на врату има лажну главу – израслину налик правој глави, коју ће "подметнути" грабљивцу како би се избавио кад се нађе у опасности. Способан је чак и да се "надува" као балон, не би ли изгледао већи и опаснији. Међутим, "двоглавог" бодљикавог ђавола не треба се плашити: то је само гуштер, чији најкрупнији примерци нису дужи од двадесетак центиметара, заједно с репом.

Молох јесте опасан, али само за мраве, које једе у великим количинама. Једноставно стане крај стазе којом мрави пролазе, муњевито испружи свој дуг и лепљив језик, улови мрава, прогута га, па опет из почетка. Једе их једног по једног, а за минут прогута и до педесетак. За сваки оброк поједе од 1.000 до 3.000 ових инсеката. Толико је добро прилагођен околини да његове жртве нису ни свесне да је опасност у близини. Чак се и зоолозима који су проучавали овог необичног рептила дешавало да гледају у молоха а да га не виде. Тело му је боје пустињског песка, а боја коже се мења зависно од тога да ли је животиња у хладу или на сунцу.

Пошто живи усред пустиње, где нема воде, а киша понекад месецима не пада, планински ђаво има сопствени "водовод": на његовим леђима, између бодљи, урезани су плитки каналчићи који воде право до његових уста. Молох тако искористи сваку кап кише, капљицу росе и воду из облака магле која доспе на његова леђа.

Ноћ и најтоплији део дана проводи скривен под жбуном или бусеном траве, а кад оваквих заклона нема, укопава се у песак. Током зиме и врелих летњих дана углавном се одмара. Најактивнији је у јесењим месецима – марту, априлу и мају, и у сезони парења, од краја зиме до првих дана лета – од августа до децембра.