Пола године у карантину

Специјално за „Политику”
Мелбурн – Од почетка пандемије вируса корона Аустралија је постала позната по веома рестриктивним мерама. У томе свакако предњаче држава Викторија и град Мелбурн. Наиме, прошле седмице, након појаве нових случајева вируса корона, кад је установљено да је особа која је допутовала из Јужне Аустралије, а претходно боравила у Индији, заражена вирусом корона (иако је била у изолацији), влада Викторије донела је одлуку да уведе строге рестриктивне мере на подручју целе државе. То је већ четврти пут да се у Викторији примењује локдаун. Њени грађани до сада су „закључани” провели укупно 165 дана. И то није све. Пре два дана стигле су нове поражавајуће вести – предвиђено укидање изолације биће за подручје града Мелбурна одложено за још недељу дана. Ако се настави овај тренд, овдашње становништво провешће пола године затворено у изолацији.

У исто време, програм вакцинације, који је веома касно почео да се примењује у Аустралији, сада је нагло убрзан. Поготово за запослене у домовима за стара лица и лица са инвалидитетом. Што се самог избора вакцина тиче, Аустралијанци могу да бирају само између две – цепива „Астра Зенеке” или „Фајзера”. Али, како се вакцина „Астра Зенеке” није показала као добар избор за млађе од педесет година, Министарство здравља је препоручило да ова категорија становника не прима ово цепиво. Многи постављају питање ко може гарантовати да је та вакцина добра за људе старије од 50 година. И да ли је „Фајзерова” најбоља опција за тај слој становништва?

У Викторији су тренутно 63 особе заражене вирусом корона. То је веома мали број у односу на друге аустралијске државе. Овдашње владе – и савезна и оне појединих држава – показале су да уопште не толеришу појаву короне. Зато, кад се појави, користе све мере и сва расположива средства да новонасталу појаву држе под контролом. Кретање је већ дуго ограничено на пет километара од куће, обавезно је ношење маски на отвореном простору, на послу и у јавном превозу, ради се од куће где је то могуће, а где није, одлази се на посао уз писмо послодавца. Кућу можете напустити само из неколико разлога – куповина неопходних намирница, вежбе, посета лекару и вакцинација.

Већина медија утркује се да убеди грађане како је стање крајње алармантно и да се у потпуности морају поштовати поруке које стижу преко малих екрана. Због тога велики број њих поручује – немојте мислити, ми мислимо за вас, ми знамо шта је најбоље за вас. Једина телевизија на којој се може чути и понеко критичко мишљење и другачији осврт на сва дешавања јесте Скај њуз.

Иако људи нису одушевљени овим мерама и методама, то углавном не показују. То је део њиховог менталног склопа – оно што мисле да не могу да промене, не покушавају ни да мењају. А како се стварно осећају, може се чути у разговорима међу пријатељима и колегама.

Све је више и здравствених проблема због рада под маском и визиром. Људи се жале на главобоље, покушавају да се опораве до следећег јутра, кад све креће изнова. Зато се питају да ли је ово прави живот и докле ће све ово трајати.

Четврто закључавање свакако ће оставити економске последице на Викторију. Овог пута савезна влада је пружила подршку у мањој мери, како за мали бизнис, тако и за појединце.

Из ових силних изолација људи су научили и нешто добро. Успорили су темпо ионако убрзаног живота, проводе квалитетно време с породицом, чешће се чују с пријатељима. Научили су и да флексибилно распореде време за рад и разоноду, завршавају курсеве преко интернета. И што је најважније – научили су, чини се, да се изолују од лоших ствари.