Пекинг ствара нови имиџ у свету

Угледна земља којој се верује, описао је председник Си Ђинпинг како замишља Кину у скоријој будућности, показујући да Пекинг све озбиљније размишља о мекој моћи.

Си је пре неколико дана на састанку с комунистичким званичницима поручио да држава мора да промени имиџ, „прошири круг пријатеља” и боље представи кинеску културу у свету, пренела је тамошња агенција Синхуа.

У првим реакцијама из тог света истиче се да је ово посредно признање да је Пекинг „изолован” у међународним односима и да Си тражи од кинеских медија и новинара да „спусте лопту”. Западне редакције често оцењују да су изјаве кинеских функционера и извештаји кинеских медија „саркастични и агресивни” па у Сијевим речима виде могућу промену тона.

Како оцењује Би-Би-Си, Кина прихвата да мора да остави бољи утисак изван својих граница, након што је у последње време послала низ негативних слика. Из Кине је потекао вирус корона, који је широм планете усмртио око 3,7 милиона људи, а милионе других оставио без посла. За најмногољуднију земљу на свету пандемија је била прилика и да поправи имиџ јер је слала епидемиологе у иностранство и бројним земљама испоручивала вакцине кад није било западних цепива. Ипак, тешко да је то санирало штету која је настала уверењем да се Кина није потрудила да на почетку епидемије задржи вирус у својим границама. Представа коју су људи на свим меридијанима градили о Кини протеклих годину и по могла би да се погорша ако се докаже да је вирус „побегао” из лабораторије у Вухану уместо да је настао у природи и прешао са животиње на човека, како гласи званична кинеска верзија. Светска здравствена организација прихвата објашњење кинеских власти, мада није сасвим искључила ни теорије о нестручном руковању у лабораторији, за које је шеф Беле куће, председник Џо Бајден недавно истакао да ће их испитати америчке обавештајне службе.

Комунистичка партија се суочава и с оптужбама да крши људска права муслиманске мањине, као и да се сурово обрачунава с демократским активистима у Хонгконгу. И док су странице светске штампе пуне текстова о кинеским „логорима” за Ујгуре и сликама на којима се не види прст пред оком у Пекингу због загађеног ваздуха, Си је предочио да Кина треба да прикаже позитивнију слику о себи.

„Морамо да стварамо пријатеље и придобијемо већину и ширимо круг пријатеља кад је реч о међународном јавном мњењу”, додао је кинески председник, подвлачећи да очекује да Пекинг убудуће боље комуницира са светом.

До лоше комуникације долази и због тога што Кина протерује стране новинаре, укључујући извештаче најцењенијих америчких редакција, чиме обезбеђује негативан публицитет. За њу је то све већи проблем јер жели да парира Сједињеним Државама, а у пакету са статусом велесиле долази и рад на мекој моћи – утицају на друге путем културе, вредности и имиџа, који је Америка увелико изградила. Захваљујући култури, Холивуду и медијима, амерички начин живота промовише се широм планете, чиме САД освајају срца и умове људи. Многа друштва поштују америчке вредности попут демократије и либерализма и желе да и сама тако изгледају, па добровољно следе америчко вођство (насупрот ситуацијама кад се други приморавају да нешто учине уз помоћ тврде моћи оружја или економских притисака). И програмима финансијске и хуманитарне помоћи слабије развијеним земљама, Вашингтон се представља као беневолентна сила.

Таквим желе да се представе и комунистичке власти у оквиру такозваног Новог пута свиле, који подразумева кинеске зајмове за изградњу инфраструктуре у више од 70 земаља. И овај пројекат показује како се Исток и Запад боре да наметну своје тумачење догађаја. У кинеској верзији, Сијева влада повољним кредитима развија друге земље, које добијају путеве и пруге. Са Запада упозоравају да је циљ Пекинга да олакша сопствену трговину, а да су бројне земље у опасности да због овог пројекта упадну у дужничко ропство и убудуће још и више служе кинеским интересима.

У априлу је више европских института објавило студију у којој тврде да је кинеска мека моћ у Европској унији „танка” и да поврх тога још и слаби. И магазин „Економист” оцењује да Пекинг нема никакве шансе да сустигне САД јер кинески политички и економски модел није узор другима, док далекоисточна поп култура није ни приближно привлачна колико додела Оскара или Гремија. Према истраживању америчке тинктенк организације, Савет за међународне односе, Кина већ годинама улаже око десет милијарди долара годишње у промоцију изван својих граница, али јој се уложено још није вратило.

Ипак, часопис „Дипломата”, посвећен азијско-пацифичком региону, оцењује да су оваква схватања западноцентрична. Како се објашњава, Пекинг има далеко већи утицај у мање развијеним деловима света, посебно у Африци и јужноазијским земљама, где би многи волели да још више сарађују с Кином и да су више налик Кини, јер им је стало до економског успеха, а не до заштите животне средине, демократије и грађанских права и слобода.