Ватикан усвојио оштрије мере против педофилије

Папа Фрања направио је највећу ревизију црквеног права у последњe четири деценије, пооштравајући мере против свештеника који злостављају малолетнике, не би ли предупредио нове случајеве сексуалних скандала који већ годинама потресају Римокатоличку цркву.

И док теолози овај потез сматрају највећим кораком у борби Ватикана против педофилије, критичари који заступају жртве сексуалног насиља поручују да то није довољно. По њиховој оцени, овим документом ипак није успостављена „нулта толеранција” према злочину који оставља тешко избрисиве трагове на психи младих људи.

Новим црквеним правилима, која ступају на снагу 8. децембра, сексуално злостављање, намамљивање малолетника на секс, поседовање дечје порнографије и прикривање злостављања биће сматрани за кривична дела.

Поглавар Римокатоличке цркве истиче да је један од циљева ревизије закона било смањење броја случајева у којима је казна била препуштена „дискреционим одлукама виших свештеника”.

Измена на којој се радило од 2009. године, а започео ју је претходни папа Бенедикт Четрнаести, односила се на шесту књигу Законика канонског права, која се састоји од 1.750 чланова. То је досад највећа измена црквеног казненог закона откад га је 1983. потписао папа Јован Павле Други.

Монсињор Филипо Јаноне, шеф ватиканског одељења који је надгледао пројекат, нагласио је како се у клеру створила „клима претеране опуштености у интерпретацији казненог закона”, у којој је милост понекад стављена испред правде. Изменама казненог закона сексуално злостављање малолетника пребачено је из досадашњег дела „Злочини против посебних дужности” у нови, под називом „Прекршаји против људског живота, достојанства и слободе”.

Углед Католичке цркве озбиљно се круни током претходне две деценије, кад је шира јавност почела да сазнаје за десетине хиљада случајева сексуално злостављане деце широм света. Жртве овог насиља и заштитници њихових права већ дуго упозоравају црквени врх да су постојећа законска правила застарела и да у суштини штите починиоце ових злодела. Новим мерама изричито се забрањује снимање свете тајне исповести, чињење превара, али и рукополaгање жена у свештенички чин.

Измене црквеног казненог законика сада препознају да жртве свештеника „предатора” могу бити не само деца, већ и одрасли. Раније се сматрало да одрасли могу дати или повући сагласност на сексуални чин због година и није се узимало у обзир да би и они могли да буду жртве, посебно ако не постоји равнотежа моћи између жртве и наводног злостављача.

Кодекс каже да свештеник може да изгуби положај ако је применио „силу, претње или злоупотребио ауторитет” како би извршио сексуалне радње. Први пут сада и лаици који раде у цркви могу бити суочени са санкцијама због сексуалног злостављања – од губитка посла, преко новчаних казни, до удаљавања из црквене заједнице.

Мајкл Олсон, бискуп у Форт Ворту у Тексасу, који се међу првима залагао на отпуштање из цркве америчког кардинала Теодора Мекарика због сексуалног злостављања деце и одраслих у периоду од 1970. до 1990, сматра да су нове мере добродошле.

„Мислим да ће оне помоћи жртвама, али и спречити будуће случајеве злостављања”, каже Олсон, који је члан Одбора за заштиту деце и младих Америчке бискупске комисије за црквени портал „Крукс”. „Ове измене дају законску снагу како бисмо јасније могли да поступамо у складу с моралом Јеванђеља”, истиче он.

Мери Колинс, чија истоимена фондација помаже деци која су преживела сексуално злостављање, за лист „Ајриш егземинер” каже да је црква усвојила „разочаравајући документ”, у којем ипак није успостављена нулта толеранција према сексуалном насиљу. Она упозорава да је решавање случајева педофилије ипак остављено процени појединих епископа, без јасне обавезе да о томе обавесте и цивилне власти.

„Одредба у којој се каже да би казна свештенику могла бити умањена ако се прекршај догодио ’у жару страсти’, не би смела да буде у црквеном законику”, објашњава Мери Колинс.