Тара, један од бисера српског туризма

Неко је једном рекао: „Ко не путује тај не живи”. Следећи ту мисао одувек сам путовао, како по Србији, тако и по свету. Утисци и доживљаји с тих путовања остају у трајном сећању као нешто необично и лепо у животу. Епидемија короне и предузете мере ограничиле су свима нама могућност путовања. Ове године, након вакцинације, пожелео сам да после више година посетим планину Тару.

Смештена у западном делу Србије, Тара се простире на простору општина Ужице и Бајина Башта. Од Београда је преко Ваљева удаљена 184 километра, а преко Ужица 240. Планина Тара одувек је била позната по прелепој природи, чистом ваздуху и води. Планински рељеф с надморским висинама од 800 до 1.500 метара, богат и разноврстан биљни и животињски свет, одлике су националног парка Тара.

На локалитету Калуђерске баре подигнути су лепи хотели: „Оморика”, „Бели бор” и „Јавор”. За време боравка на Тари био сам смештен у хотелу „Оморика”, изграђеном 1977. године. Хотел је прави мали град с бројним садржајима, 155 соба, апартмана и президент апартмана, базеном, сауном, салама за билијар, стони тенис и теретаном. На идеалној је надморској висини од 1.050 метара, што погодује срчаним болесницима и оболелим од плућних болести.

Клима на Тари, густа борова шума и велики број сунчаних дана доприносе и побољшању крвне слике, па се за ову планину каже да је фабрика крвних зрнаца. За госте хотела организују се излети – до кањона реке Таре, затим до Дрвенграда, Вишеграда, Андрићграда, Златибора, језера Перућац и манастира Рача. Посебна драж је што се врло брзо по напуштању простора хотела нађете у нетакнутој природи с мноштвом предивних борова, цвећа и осталог растиња. Процветало цвеће и планински потоци представљају посебну драж. Лепо уређене планинске стазе за шетњу с пратећим справама за рекреацију чине доживљај незаборавним. Тишина, чист ваздух и надморска висина одлични су предуслов за здравствено и психофизичко окрепљење човека који овде борави. За породице са децом на Тари су изграђени забавни парк и мобилијар за игру, што омогућава леп провод за малишане.

Посебан утисак оставља особље хотела својом љубазношћу и спремношћу да боравак учине пријатним и лепшим. У разговору с запосленима у хотелу сазнао сам да они имају своје госте који једном или више пута долазе на Тару. Кроз разговор с некима од гостију сложили смо се да је у овим условима ограничења и забрана долазак на предивну Тару прави избор свих нас. Напори приликом путовања и трошкови боравка на Тари много су скромнији од оних код одласка у иностранство. Мислим да ће већина нас одустати од традиционалних одлазака у Грчку, Турску и Египат.

Већом популаризацијом, ваучерима и другим мерама привући ћемо више домаћих туриста да открију дивна места за одмор у Србији. Тара је једно од одредишта које топло препоручујем за одмор и потпуно окрепљење. Ово је права адреса за одмор како старијих, тако и млађих особа, у шта сам се и лично уверио.

Драган Паскаш,
генерал у пензији