Рокери из мирне Бачке

Кад не свирају, иду у основну школу, возе бицикл на једном точку, играју кошарку и фудбал. А кад свирају, наступају као предгрупа „Ван Гогу”, „Рибљој чорби”, „Зани”, „Галији”.

Чланови рок групе „Santos brothers band” („Сантос брадерс бенд” или, у преводу са енглеског, „Оркестар браће Шантоши”) из Бачке Паланке у просеку имају само 13 година. Најстарији је певач и гитариста Стефан Шантоши који има 15 година, његов брат бубњар Милош има 11, а бас гитариста Јован Еречковић и Теодора Пандуров која свира на клавијатурама по 13 година.

Свеједно им је да ли ће пред публиком одсвирати нешто од Џимија Хендрикса, „Ван Гога”, групе „Смак”, или неку своју песму. Иако су још клинци, немају страх од прослављених музичких величина, нити трему пред публиком. Ударају у бубњеве и гитаре као прави професионалци, а кад заврте главама са дугим косама подсете на рокерске асове из шездесетих година прошлог века. И публика је у чуду док гледа и слуша четири „чуда од детета”.

У Бачкој Паланци кажу да је рок у њиховом месту замро још пре деценије, али само у последњих неколико година основано је чак осам рокерских група, највише захваљујући магији „Сантос брадерс бенда”.

За тек нешто више од годину дана постојања већ су увелико на концертима. Иза три дечака и једне девојчице већ је остало неколико наступа са нашим најпознатијим групама. Први пут су се окупили прошле године у фебруару. Три месеца касније имали су први јавни наступ. Било је то на „Џез блуз фестивалу” у Бачкој Паланци, касније су се ређале свирке на „Рок вилиџ фестивалу” у Банатском Соколцу, па у Црвенки у Омладинском кампу, где је наступао и Дадо Топић...

У клубу РСТ, у Новом Саду, свирали су четири пута. Крајем 2007. године одржали су новогодишњи концерт у Бачкој Паланци у дворани биоскопа.

Од ове године скоро сваке недеље свирају. Поменимо само неке од наступа: у Црвенки су сат и по свирали као предгрупа на концерту Акија Рахимовског, бившег певача групе „Парни ваљак”; са „Ван Гогом” су наступали на Дунавском балу у Бачкој Паланци, свирали су у „Вокс” клубу у Београду. Позиви за наступе су све чешћи, а недавно је стигао и са зајечарске „Гитаријаде”. Звали су их и у Бијељину на мотосусрете, стигао је позив и из Славонског Брода, али ће пут у Хрватску морати да одложе јер басиста Јован још нема пасош. 

– Све до половине септембра програм нам је попуњен – каже Стефан, вођа групе, који је почео да свира гитару са девет година. Сада већ ради аранжмане и компонује. Написао је и текстове за неке од осам песама које ће његова група, у стилу сличном „Ван Гогу” ускоро снимити на це- деу.

Млађи брат Милош је такође почео са девет година, али се определио за бубањ. Занимљиво је да су обојица такорећи самоуки. Милош је најмлађи и он је маскота бенда, већ га пореде са Кејтом Муном, бубњарем групе „Ху”.

– Он је дете које одгледа концерт, седне за бубањ и све одсвира. Нико му никад није показао ништа. Ја не знам да свирам бубањ, свирао сам ритам гитару, усну хармонику и певао. То што сам знао да им покажем, показао сам им, али они су отишли далеко испред, са инструментима спавају и буде се, иако их апсолутно нико на то не тера – каже његов отац Саша Шантоши.

Успех који се догодио брзином муње дугују, како нам објашњавају, одсуству страха и предрасуда. Већ лепо зарађују и улажу у инструменте. Јован Еречковић, који је почео каријеру на позајмљеној гитари, сада је себи купио нову. И први албум је већ спреман, само да уђу у студио, чим се Стефан упише у средњу школу.