Експозе Цветковића охрабрујући

Гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић оценио је јуче да је експозе премијера Мирка Цветковића охрабрујући јер се његов велики део односи на питања везана за макроекономску стабилност и изразио наду да ће централна банка и влада заједно радити на смањењу инфлације и одржавању стабилности цена.

Коментаришући експозе који је Цветковић поднео у Скупштини Србије, Јелашић је за Танјуг указао да део који акценат ставља на макроекономску стабилност само потврђује да су данашњи изазови много већи него пре годину дана.

Такође, то потврђује и да ће се рад нове владе концентрисати управо на питања као што су смањење инфлације, прелаз са фискалног дефицита на суфицит или покретање приватизације јавних предузећа, сматра гувернер НБС. „Пошто је основни циљ Народне банке Србије постизање и одржавање стабилности цена, уколико и влада као кључни циљ у предстојећем мандату постави смањење инфлације на четири одсто, онда то доживљавам као гаранцију ефикасније сарадње монетарне и фискалне политике ради његовог остварења”, нагласио је Јелашић.

Он је напоменуо да потврду да је то заједнички задатак представља и избор бившег вицегувернера НБС Дијане Драгутиновић на место министра финансија. „Оно што бих као недореченост замерио експозеу, сигуран сам, влада ће у кратком периоду допунити и изаћи ће са економским програмом, који ће садржати тачне рокове, надлежности и одговорности за испуњење одређених циљева”, додао је гувернер.

Одговарајући на питање шта очекује у домену фискалне политике, као конкретне мере или потезе, Јелашић је изразио убеђење да ћемо врло брзо сазнати и на који начин ће се обезбедити додатна финансијска средства за спровођење међустраначких уговора у владајућој коалицији, као и за оно шта је од тога садржано и у премијеровом експозеу. „Другим речима, сада треба јасно рећи шта ће бити финансијско покриће да би се дата обећања спровела, односно одакле конкретно долази новац и за повећање расхода и за смањење прихода”, казао је Јелашић и додао да НБС то очекује што пре, како би поред свог основног, централна банка могла да спроводи и свој други важан циљ, а то је подршка економском програму Владе Србије.

У одговору на питање да ли има простора да се базна инфлација задржи у распону од три до шест одсто, колико је пројектовано за ову годину, Јелашић је најавио да ће Монетарни одбор НБС крајем јула размотрити средњорочну пројекцију кретања базне инфлације и ако процени да се циљ не може испунити и да је тешко надокнадити изгубљено у првом полугодишту – обавестиће о томе јавност. „Јасно је да би једна знатно рестриктивнија фискална политика у другом делу ове године значајно олакшала посао Народној банци”, истакао је Јелашић и подсетио да је циљ за базну инфлацију од три до шест одсто у 2008. години постављен још у априлу 2007. године.

Танјуг

-----------------------------------------------------------

Због пензија ребаланс буџета

Држава ове године из буџета мора да издвоји најмање 322 милијарде динара како би се из све скромније касе Фонда ПИО осигурала примања све већег броја пензионера. Колики ће то терет бити за тек формирану владу сведочи и чињеница да је лане из државне касе за пензије отишло 110 милијарди динара или 37,5 одсто недостајућих средстава. Сада је тај „мањак" чак 43 процента. Због тих, али и осталих обавеза, како је јуче рекао уредник билтена „Макроекономске анализе и трендови" Стојан Стаменковић, тек формирана влада мораће да посегне за озбиљним ребалансом буџета јер приходи у државну касу притичу недовољно и споро, а издаци вртоглаво расту.

Стаменковић је тим поводом споменуо и прекјучерашњи експозе новог премијера Мирка Цветковића и рекао да су кључни циљеви добро побројани, али да је велико питање како их реализовати у исти час. Развој претпоставља једну, а повећани издаци за јавну потрошњу, а тиме и пензије, сасвим другачију оријентацију економске политике. Нешто ће морати да трпи. Биће лоше ако се цена „социјално одговорне политике", обећане у предизборним и коалиционим преговорима, плати успореном привредном активношћу, падом инвестиција и растом непродуктивне потрошње.

Србији, како је рекао, до краја ове године треба најмање пола милијарде евра да би уредно исплаћивала пензије. До тих пара се може доћи евентуалним емитовањем државних хартија од вредности или неком већом приватизацијом. Оба решења, по њему, нису баш добра, свако на свој начин, али друге за сада нема.

С. Костић