Ко је више задужио Крагујевац

Крагујевац – Четврти по величини град у земљи у овом тренутку само банкама дугује 24 милиона евра (21,35 милиона је главница, камате износе 2,65 милиона евра). Шта је с осталим дуговањима јавног сектора, комуналних предузећа чији је оснивач локална самоуправа – колике су те обавезе?

Бивши градоначелник Радомир Николић 2017. године изјавио је да укупан дуг града износи 107 милиона евра. Рекао је то на конференцији за новинаре сазваној поводом упозоравајућег извештаја Фискалног савета Републике Србије који је тада скренуо пажњу на скривена, а енормна дуговања локалних предузећа у целој земљи, с тим што је Крагујевац био апострофиран као град с најозбиљнијим проблемима у том сектору.

Можда је зато Ивица Самаиловић, председник одборничке групе „Заједно за Шумадију – здрава Србија” на недавној скупштинској седници завапио с говорнице како је Крагујевац „најзадуженији град на Балкану”. „Крпили смо ваше рупе”, одговорио му је актуелни градоначелник Никола Дашић, подсећајући да се Крагујевац нашао пред банкротом управо у време власти у којој је Самаиловић био један од главних сарадника Верољуба Стевановића, првог човека града од 2004. до 2014. године.

Једно су политичке расправе у скупштини, где свако може да говори шта му се прохте без последица, а друго су егзактни финансијски биланси. Шта је са разликом између банкарског дуга од 24 милиона евра и кумулативног дуга града од 107 милиона евра? Да ли је Крагујевац од 2017. године до данас успео да се ратосиља те разлике од 83 милиона евра? Наравно да није, с тим што је са повериоцима направљен уговор о репрограму, па се обавезе измирују на рате и на време. То ипак говори да је град данас у нешто повољнијем финансијском положају него пре три-четири године.

Према речима Ненада Станишића, градског већника за финансије, дуг Крагујевца данас износи 47 одсто укупних годишњих буџетских прихода, што је за свега три процента ниже од дозвољеног законског максимума. До овог резултата није се, међутим, стигло тако што су дугови јавног сектора измирени, већ зато што су повећани буџетски приходи. Буџет Крагујевца је 2017. износио 7,8 милијарди динара, а 2020. године је пројектован на 9,9 милијарди, с реализацијом од 86, 5 процената.

Када је Николић 2017. говорио о дугу града, он је тада рекао да ће Крагујевац стати на ноге тек за десет година, и то само ако се деси „инвестиционо чудо”. Можда се „чудо” није десило, али су улагања од те године заиста била велика, пре свега захваљујући држави која је у централни град Шумадије довела неколико великих компанија и инвестирала десетине милиона евра у инфраструктуру. Долазак кинеске компаније „Јанфенг” и немачког „Сименса”, као и развој домаће привреде, оличене пре свега у Братиславу Милановићу, који је формирао велики „Мајнд парк”, омогућили су убрзани успон металске индустрије, по којој је Крагујевац био препознатљив и у доба СФРЈ. А са отварањем радних места увећани су и буџетски приходи.

Пре двадесет година, с почетком транзиције коју су обележили социјални немири због масовног отпуштања „Заставиних” радника, Крагујевац је добио непопуларан надимак – Долина глади.

У наредним годинама финансијски је ситуација колико-толико санирана, и тада уз помоћ државе, која је 2008. довела италијански „Фијат”. Парадоксално звучи, али је тачна тврдња бившег градоначелника Николића да се Крагујевац управо тада суочио с новим проблемима, пре свега због превеликих апетита власти Верољуба Стевановића, која се немилице задуживала, притом не успевајући да измири обавезе које су расле из године у годину. Дуговало се породиљама, просветарима, Црвеном крсту, нису исплаћивана социјална давања, а једно по једно комунално предузеће падало је у дубиозу.

Зато и не треба да чуди што је млади Николић октобра 2014, када је превратом у скупштини преузео власт, изјавио да му није јасно да ли на чело Крагујевца долази као градоначелник или стечајни управник. У недавној изјави за „Политику”, Николићев наследник Дашић је поручио да се у његовом мандату Крагујевац неће додатно задуживати. И да хоће – не може. Закон му не дозвољава.