МВП менаџер

Од Синђелића до Јокића или – од 18.000 евра до 198 милиона евра… Тако би укратко могао да се опише четврт века дуг менаџерски пут Миодрага Ражнатовића (55) у кошарци. Почев од средине деведесетих, када је његов први клијент Бранко Синђелић (некадашњи члан „Беобанке”) потписао уговор за 35.000 немачких марака, до данас, када Денвер најбољем играчу НБА лиге, Николи Јокићу, спрема нови петогодишњи уговор од 241 милион долара (према Бобију Марксу из ЕСПН-а). Ако је то тачно, онда ће Ражнатовић, поред свих титула које су његови играчи пожњели овог пролећа (Василије Мицић МВП Евролиге, Филип Петрушев МВП АБА лиге), моћи да се похвали и тиме да је агент играча с највећим уговором у историји кошарке.

Ражнатовић је, како сам каже, без великих претензија ушао у овај посао (завршио права у Београду 1988. и почео да се бави класичном адвокатуром), све док на његова врата није закуцао Синђелић. И тако је, после још неколико играча, основао „Беобаскет”, 1995. године. Ова агенција је до данас водила каријере близу хиљаду кошаркаша, али и неке фудбалере. У једном тренутку, пре десетак година, Ражнатовић је заступао двојицу селектора Србије – Душана Ивковића (кошарка) и Радомира Антића (фудбал).

Управо је Ивковић означио прекретницу у његовој каријери. Била је 2002. година када је ЦСКА из Москве звао Ивковића, тражећи тренера који може да га ишчупа из вишегодишње кризе. На састанку у Ници, приликом склапања уговора, био је присутан и Ражнатовић, кога је Ивковић позвао зато што га је пре тога заступао у једном парничном поступку. Тај астрономски уговор, али и име стручњака који је отварао сва врата у Европи – уписали су „Беобаскет” на мапу значајних агенција у европској кошарци.

Ражнатовић, и сам раније професионални играч у нижим лигама, постао је агент убедљиво највише играча у Евролиги. У претходне две сезоне има безмало четири пуна „тима” у најјачем клупском такмичењу (у сезони 2018/19. – 43 играча, 2019/20. – 42 играча). Протеклих година неретко је у „вечитим дербијима” између Црвене звезде и Партизана имао десетак играча, па су неки ауторитети из српске кошарке, онако кришом, констатовали да „Мишко има моћ да кроји изглед табеле” (Мишко је Ражнатовићев надимак). Зато је у српској, али и у европској, кошарци, важно имати добре односе са Мишком.

Зато се нико ни не буни зашто један кошаркашки агент има клуб у савезном и регионалном такмичењу (Мега сокербет), а можда и због тога што без њега нису у стању да пронађу таленте у Србији који, како сви кажу, и даље ничу као печурке после кише. Да водећи клубови имају озбиљне скауте, вероватно би и њему било теже у таквој конкуренцији. Али, кад их већ немају, онда им остаје да сачекају да Мишкови људи ураде свој део посла.

„Да, чуо сам те замерке, али ту, ма колико они тврдили, нема сукоба интереса. Мој клуб је добит и за моју агенцију и за српску кошарку јер у њему су своје каријере спасли многи млади играчи који су на преласку из јуниора у сениоре били без боце за кисеоник”, одговорио је Ражнатовић пре неколико година на питање „Политике” како коментарише то што му поједини замерају да као „власник” већине кошаркаша на домаћем тржишту има и свој клуб у савезном такмичењу.