Крчи се џунгла сплавова на рекама

Чести пожари и потонућа сплавова, њихово постављање без дозволе, габарити који заклањају поглед на град и руже приобаље, крађе струје, воде... све би то на београдским обалама требало да се разреши у наредне две године. Толико је град вољан да власницима сплавова да времена да се прилагоде новој одлуци о постављању плутајућих објеката на водном земљишту, коју је усвојила локална скупштина. Тај акт је само први корак у рашчишћавању џунгле сплавова на рекама. Одлуком су предвиђене зоне где ће моћи да се постављају, које делатности у тим зонама могу да се обављају, како би сплавови требало да изгледају, колико високи и широки могу да буду, колико треба да су удаљени једни од других...

– Овом одлуком желимо да кренемо у решавање вишедеценијског проблема пловних објеката у београдској акваторији. Очекују се измене и допуне Закона о водама, које би требало да донесу детаљније прописе, да се зна где и шта би требало да се налази – рекао је Марко Стојчић, главни градски урбаниста.

Разграничено ће бити где је зона у којој могу бити угоститељски објекти, затим зона где се смеју налазити понтони за различите манифестације, где је простор за спорт и рекреацију, где су привезишта за чамце, где не сме да буде плутајућих објеката, на којим местима могу да буду постављени уз одређена ограничења и где ће бити одлагани уклоњени сплавови.

– Плутајући објекти никако не би смели да буду у зонама где су рени бунари, близу конструкције мостова, на местима која су у надлежности војске и на неким локацијама уз савски насип – наглашава Стојчић.

Скупштинска одлука не наређује да сви сплавови убудуће буду идентични, али успоставља смернице за то како би требало да изгледају у појединим зонама.

– Многи су таквих габарита да се од њих с обале не виде неки од споменика културе, попут „Београдске тврђаве”. Сплавови у зони одакле се виде овако важни културни објекти требало би да имају један или два спрата, односно да висином не премашују насип. За оне који имају више нивоа предвиђено је да се налазе у некој другој зони која ће за њих бити предвиђена. Инсистирам и на архитектонском изгледу, јер многи од њих не припадају овом простору. Власници оваквих сплавова би убудуће морали да имају одређени пројекат који ће одобрити надлежне институције – објашњава Стојчић.

Осим висине, каже, повешће се рачуна и о ширини, дужини и такозваном противпожарном размаку између сплавова, који је посебно важан за безбедност.

– Водили смо рачуна о одређеним приговорима и замеркама суграђана, информацијама које смо добијали и од комуналне милиције и полиције, али су нам своје предлоге и идеје изложили и власници плутајућих објеката – наглашава Стојчић.

Многи од власника тих објеката немају никакве дозволе нити плаћају потребне таксе. Због тога је ово корак ка томе да се напокон уведе ред, и да власници сплавова плаћају одређене накнаде и граду.

Када је реч о буци са сплавова на коју се жале становници и старог дела града и Новог Београда, то питање ће бити решавано путем закона.

– Предвиђено је да се уради правилник који би регулисао какву заштиту од буке морају да имају, између осталих, и сплавови. Буку на њима контролисаће комунална милиција, која ће бити опремљена посебним уређајима за мерење јачине звука. Они ће моћи да опомену власника ако је прекорачио дозвољени ниво буке, али и да одузму њен извор – указује Стојчић.

Он очекује да ће се ускоро решити и проблем отпадних вода које се са плутајућих објеката испуштају директно у реку.

– Постоји неколико идеја како да то решимо. Прва је да за такве воде постоји резервоар на обали, друга да се оне празне са реке помоћу посебног пловила, а трећа да сплавови обезбеде пречистаче који би отпадну воду пре изливања претварали у техничку. За сада се разматра сваки од ових предлога, бирамо најефикаснији како би се спречило загађење река до коначног решења и изградње постројења за пречишћавање отпадних вода – напомиње Стојчић.

Око 300 плутајућих објеката

На такозваном водном земљишту могу се поставити плутајући објекти за јавне сврхе (понтон за манифестације, превоз путника, сале), за привредне сврхе (угоститељски и продајни објекти), за спорт и разоноду (сплав кућице и понтони за спорт и разоноду) и привезишта за чамце. Град, према неким проценама, има око 200 километара обале. Како су рекли у Секретаријату за привреду, на простору Саве од Ушћа па до Mоста на Ади са десне стране и од Ушћа па до Улице др Ивана Рибара са леве стране реке и на Дунаву од Аде Хује до Кеја ослобођења у Земуну (Клуб ресторан „Радецки”), према извештају „Београдвода” из 2019. године, има 320 плутајућих објеката.

Ко не чисти око сплава – 100.000 динара

Корисници сплавова обавезни су да их одржавају у исправном и уредном стању, да редовно уклањају наносе и отпатке око и између сплава и обале, да одржавају одговарајућу дубину при сваком водостају, да изворе светлости на њима поставе тако да својим положајем не угрожавају безбедност пловидбе… У случају да ово не поштују, предвиђена је казна од 100.000 динара.

Ако власници поставе објекат без потребних одобрења, новчана казна износи 150.000 динара. Толика санкција предвиђена је и за јавно предузеће које прикључи сплав на одговарајућу мрежу а да за то није издато одобрење.

Туче, пуцњаве, убиства...

Сплавове се често доводе у везу са ноћним проводом, лудим журкама, али и са бројним инцидентима – пуцњавама, убиствима, тучама, пожарима, потонућима... Многи се сећају убиства радника обезбеђења Ивана Цветковића, у јулу 2012. на сплаву „Блејвоч”, затим када су радници обезбеђења испред сплава „Саунд” у јулу 2013. на смрт претукли Федора Фримермана, убиства у аутомобилу Велибора Дуњића у мају 2014. испред слава „Џимис”, пуцњаве са рањенима испред „Кућице” 2019, брода „Сава” 2019, сплава „Шејк енд шејк” 2016. године...

Памти се и када је ватра прогутала сплав „Цунами” у јануару 2020. и „Фристајлер” 2017. и када је потонула „Пијана лађа” 2018, „Сувенир” 2017, као и када је на отварању потонуо сплав „Мала Колубара” на коме је било око 100 гостију, који су на време евакуисани...