Богата музичка палета и овог лета у Требињу

Судећи по већ одштампаном плакату трећег „Music & More Summer Fest” у Требињу ће бити и овога лето и и то од 4. до 9. августа у амбијенталном простору подно Леотара. Колико је било деликатно не предати се зубу времена већ истрајати у овој племенитој намери и најавити фестивал, пијанисткиња Татјана Ранковић, у овом случају прва дама овог фестивала, говорила је за „Политику”. Харизматична Татјана Ранковић деценијама уназад живи и ради у Њујорку, а протеклих дана боравила је у Београду у својству председника Интернационалног музичког такмичења у Земуну.

‒ Мој мото је увек био: „После кише долази сунце!” Данашња глобална транзиција мора имати неки крај, као и нови почетак. Више од годину дана сви пратимо ова коцкаста кретања: затварања и отварање, па сам себи поставила питање: Бити или не бити? А као што и музика има линију кретања, тако је и у животу вредније бити и покушати, осмислити и утицати, стварати и давати. Тако ће фестивала овога августа бити у Требињу, у мањој форми, али са огромним срцем ‒ каже Татјана Ранковић и открива како тече организација? Са ким ће публика овога пута размењивати уметничку поетику у Требињу:

‒ Овај фестивал има велику подршку од града Требиња, а као директор фестивала, имам велику срећу да мојим предлозима то дивно поднебље у потпуности излази у сусрет. Фестивал је заправо део Требињског културног лета, а биће одржан у периоду између 4. и 9. августа 2021. Овај наш музички скуп тако ће у овом летњем термину поново окупити солисте са светских сцена, 12 уметника, а овом приликом бих истакла: Доријана Келхака, шефа диригента Камерате Франконије и Фогтланд филхрмоније у Немачкој, a иначе је и фантастичан пијаниста са којим планирам неколико интересантних дуо нумера, Весна Станковић, дивна виолинисткиња и моја колегиница из наших њујоршких студентских дана на Џулијарду, а која сада живи и раду у Бечу као концертмајстор у Фолксопер оркестру, уз то је професор на Универзитету у Грацу, затим Петер Барсонy, виолиста, реномирани солиста који је добитник престижне Лист Ференц награде у Мађарској, где је професор на Ференц Лист академији у Будимпешти. Ту је и Јонел Петрој, композитор и пијаниста, који ће овог пута извести своје џез импровизације, a истакла бих његов „Dark Adadjo“ за гудачки ансамбл.

Представићемо шест концерата, наглашава Татјана Ранковић, за публику и на отвореним локацијама: Пијачни трг, Амфитеатар плато Музеја Херцеговине, вила Ластва, Град Сунца и Платани башта. Као и претходних сезона, ММСФ фестивал планира богату музичку палету која ће несумљиво опет донети велику уметничку енергију Требињу и изнова показати да светски путеви музике воде у овај град културе и уметности.

Будући да су пандемијске мере и даље на снази, ево у каквим условима Татјана Ранковић планира да реализује своје програме.

‒ Сви концерти ће бити искључиво на отвореним просторима. Позвани извођачи су већ вакцинисани, а уз додатне негативне тестове, то ће нам колико-толико обезбедити мир и сигурност на пробама и концертима. Ситуација се и даље свакодневоно мења, тако да пратимо сваки корак и све промене које ће бити актуелне од сада па до тада, и са којима ћемо се суочавати онако како ће бити најсигурније ‒ прича наша саговорница.

Последњих деценија махом из друге перспективе пратимо музички и педагошки рад Татјане Ранковић, рођене Београђанке, с обзиром да гради каријеру изван граница Србије. Како данас изгледа живот у Њујорку, сазнајемо :

‒ И у Њујорку се живот полако враћа, али су мере још на снази. Чудно је, у смислу да су створени нови међуљудски обичаји, нови услови рада, нова правила кретања. Као и свуда, људи се прилагођавају јер морају да опстану. Пуно тога је још онлајн, што замара и ствара чудну врсту виртуалне конекције ‒ прича Татјана Ранковић и објашњава из свог угла колико је тешко уметнику да у овом новом оквиру гради своју каријеру.

‒ Онима који су извођачи, потребна је позорница јер је она баш та која је наш најважнији учитељ и водич ка бољем и перфектнијем. Перфектност постоји ретко, али за извођаче, бити без сцене значи бити без сигурности, лакоће и среће једног креативног излагања и момента. Током целе прошле године, на универзитету на којем предајем, радила сам потпуно онлајн. Концерти су углавном били отказани, а један је био у фебруару, са 10 људи у публици и са маскама на лицу. Но, пуно тога креативног се буди јер као што сам раније рекла: после кише долази сунце ‒ вели уметница.

 Колико музички израз трпи због нових оквира? Како види положај музичког уметника данас?

‒ Лично, не волим виртуелне концерте. Замарају ме. Као што је и човек социјално биће, тако је и музика пуна флуида и нијанси које се изгубе кроз виртуелне платформе и ефекте. То су све вредни покушаји које смо морали да креирамо да би наставили и ишли даље, али такво кретање има једну тачку после које више нема даха. Сви прошли периоди су имали неке посебне изазове за музичке уметнике. Били су слични или другачији, али су постојали. А данас, као и увек, свако треба да пронађе своје место под сунцем и своје место у души.