„Кавчани” уздрмали Малту

Кокаин вредан сто милиона евра коју је малтешка полиција пре неколико дана открила у товару банана и за коју се претпоставља да припада „кавачком клану”, део је наркотика који је из Еквадора стигао у ову малу острвску државу и који је требало да буде дистрибуиран по Европи.

Дрога се налазила у пакетима од пола килограма и била је скривена у кутијама са воћем, а скенирањем хартијске амбалаже утврђена је разлика у густини, па су недозвољене супстанце тако откривене.

Прве информације до којих је дошла полиција на Малти у сарадњи са истражним органима других земаља указују да је дрога из ове земље требало да буде пребачена у Словенију где је требало да је преузму чланови огранка „кавачког клана”. Пошто је пре месец дана у Словенији ухапшено око 60 особа за које се сумња да су трговали наркотицима и да су акцијама руководили Радоје Звицер и Слободан Кашћелан, вође „кавачког клана” који су блиско сарађивали са Вељком Беливуком, све упућује на то да је и известан број Срба био укључен у незаконите послове.

„Политикин” саговорник из МУП-а каже да информација да се све већи број српских досељеника у овој острвској држави бави криминалом – није тајна. Најчешћи су послови са дрогом, међутим, Срби су у Малти хапшени и због убистава, фалсификовања исправа, недозвољеног боравка, превара, па чак и трговине оружјем.

„Подаци који су прикупљени током оперативног рада, показују да се све више српских држављана одлучује на привремену селидбу у једну од омиљених туристичких дестинација с намером да се тамо баве криминалом. Крајем деведесетих година прошлог века, Срби су почели да одлазе на Малту искључиво због бољих услова и зараде него у нашој земљи. Углавном су ишли на градилишта, у ретким случајевима на неки други посао. Једно време је све функционисало по закону: Срби су одлазили са регуларним папирима, за њих су гарантовали тамошњи послодавци, имали су радне дозволе. Међутим, временом је број Срба у острвској држави почео да се повећава. Истовремено увећавао се и круг послова којима су почели да се баве – запошљавали су се као бармени, радили као обезбеђење у тамошњим клубовима. Чак су и српски навијачи основали своје фракције у овој земљи”, прича наш саговорник.

Они који су радили у клубовима готово свакодневно су били у прилици да гледају, па чак и да учествују у продаји наркотика. Тако су временом, како додаје, наши држављани почели да се баве овим „послом”. Они који су се раније доселили на Малту, били су логистичка подршка онима који тек треба да дођу. Велики број њих, на позив пријатеља који су већ у овој острвској земљи били „у послу” и који су и у Србији имали контаката са дрогом и њеним препродавцима, долазио је на Малту како би се тамо бавио недозвољеним пословима.

Наш саговорник открива и да добар део Малте „држе” црногорски држављани. Како је одраније познато да Срби и Црногорци, када је о криминалу реч, сарађују широм Европе може да се претпостави да је велики број Срба отишао на Малту и тамо почео да се бави криминалом на позив црногорских пријатеља. Разлог због којег ови српски и црногорски држављани уточиште налазе на Малти, могао би да буде и тај што полицијске структуре у овој земљи нису много развијене и јаке што криминалцима у великој мери олакшава посао, додаје наш саговорник.

Такође, ова земља није у центру пажње великих криминалних кланова због чега безбедносно интересовање служби наше, али и других држава није баш велико.

„Малта је земља у којој се укрштају транзитни путеви, па и то погодује развитку криминала. Иако је уврежено мишљење да се наши криминалци због транзита баве искључиво трговином дрогом, подаци показују да се баве и трговином оружјем, додуше у знатно мањој мери, односно колико им дозволе јаче криминалне групе из других држава. Имамо и известан број кривичних дела трговине људима, односно подвођења жена ради проституције”, закључује наш саговорник.