Страх од змија

Једноставно правило понашања у природи гласи: не нападајте их и неће вас ујести. Ма колико сусрет са овим животињама може да буде трауматичан, змија се на градским излетиштима не треба плашити. Отровница нема у околини Београда, па могу да буду спокојни чак и они који планинаре по Авали или Космају, уверава Растко Ајтић, херпетолог из Завода за заштиту природе Србије.

– Ако их нагазите или пробате да их ухватите, неке врсте могу да уједу, али је угриз безопасан. У зависности од тога колики су јој зуби, змија може да направи и већу рану коју треба испрати алкохолом и после тога сте мирни – каже Ајтић.

Без обзира на то што нису отровне, њихов изглед и одбрамбени став, који личи на позицију за напад, може да застраши. Поједине врсте смукова у околини главног града могу да нарасту више од два метра и, када су уплашени, шиште и сикћу да би отерали уљеза.

– Због шара на телу, људи често мисле да се суочавају са отровном смукуљом, али ова врста змије такође је безопасна и мало је има на овом подручју – објашњава Ајтић.

Ако на излет носите храну, нарочито воће, највероватније је да ће вам се на шумској гозби придружити инсекти привучени мирисом хране.

– Треба бити опрезан да са залогајем не ставите у уста и осу или пчелу јер ће вас ујести за језик – каже Ненад Лазаревић, технички сарадник на катедри за морфологију, систематику и филогенију животиња Биолошког факултета.

Опасност од крпеља мања је у сушном периоду, па је житељ шуме кога се треба највише клонити стршљен, кога на нашим излетиштима ипак има у малом броју, прича Лазаревић.

– Он вас неће напасти уколико није узнемирен и, ако га видите, треба само да се одмакнете са његове путање и пустите га да се удаљи. Уједи паукова и мрава који се могу наћи код нас нису толико опасни. Безопасна је чак и ухолажа, за коју се лажно верује да упузава људима у ухо – каже Лазаревић.

У високој трави која пружа склониште овим напастима може се наћи и безброј стручака амброзије, биљке која добром делу Београђана изазива готово незаобилазни осип и јаку кијавицу. Стратегију за сузбијање амброзије градска власт је добила још пре две године, али јој је потом било потребна још година док није рашчистила надлежност над површинама које је требало обрадити.

– „Градско зеленило” коси означене површине док Институт за заштиту животне средине и пестициде распршује хербициде. Они уништавају и остале врсте, али усмерених отрова, какви би истребљивали само амброзију, на жалост нема – објашњава академик Васкрсије Јањић са Института.

За сада је обезбеђен новац за људе и средства која могу да покрију око 80 хектара захваћених амброзијом, док Јањић признаје да угрожена површина није мања од неколико стотина хектара. С ограниченим могућностима, одлучено је да се сузбија амброзија у ужем градском језгру, уздајући се да ће се власници њива на периферији престонице, како им налаже закон, сами постарати за своје њиве и ливаде, што се није десило.