Више од 300 милиона евра за зелени Крагујевац

У изградњу депоније, постројења за пречишћавање отпадних вода и канализационе мреже биће уложено 308 милиона евра, а за замену котлова у „Енергетици“ скоро 18 милиона евра

Крагујевац – Центар српске металске индустрије, с фабрикама аутомобила и шинских возила, четврти по величини град у земљи с приближно 200. 000 становника који се греју махом на чврста горива, за коју годину би могао да постане зелена оаза у срцу Шумадије, с чистим водама и чистим ваздухом. Донедавно футуристичка замисао претвара се у стварност.

Крагујевац је, наиме, у оквиру пројекта „Чиста Србија“ добио 308 милиона евра за изградњу депоније, постројења за пречишћавање отпадних вода и канализационе мреже, док је за замену котлова у „Енергетици“ обезбеђено скоро 18 милиона евра. Збирно, у питању је сума од 326 милиона евра колико ће заправо бити уложено у заштиту животне средине и поправљање еколошке слике града који је често био међу најзагађенијима у Србији.

Поменута средства, каква Крагујевац није видео деценијама уназад, обезбедила је држава кроз билатерални споразум с Кином, али и у сарадњи са европским финансијским институцијама. Санитарну депонију, три постројења за пречишћавање отпадних вода и нове километре канализационе мреже градиће кинеска грађевинска корпорација ЦРБЦ, док ће замена котлова и прелазак градске топлане с угља на гас бити финансирани кредитом Европске банке која ускоро покреће процедуру за овај посао.

Према речима Владимира Максимовића, градског већника задуженог за вођење комуналне политике, међународни тендер за замену котлова у „Енергетици“ биће озваничен најкасније до краја месеца.

Европска банка је већ најавила тендер који би званично требало да буде расписан 25. јуна, а предвиђена вредност радова је 13, 7 милиона евра за замену котлова и 3, 6 милиона евра за санирање пепелишта у „Енергетици“. За град је важно то што се посао уговара са једном фирмом која ће радити све, од пројектовања система до уградње котлова, по систему кључ у руке. Очекујемо да извођење почне ове јесени – каже Максимовић за „Политику“, наводећи процене стручњака према којима ће с котловима на гас загађање ваздуха у Крагујевцу бити умањено за 70 процената.

Изградња савремене депоније са спалионицом комуналног отпада предвиђена је на локацији „Витлиште“ која према урбанистичким планом обухвата површину од 110 хектара. Та локација, на тромеђи села Корман, Маршић и Горње Комарице, удаљена је од града 15 километара и успуњава све еколошке стандарде. Садашње сметлиште у Јовановцу, које се налази на свега пет километара од центра Крагујевца, биће санирано и рекултивисано, што је такође планирано у склопу радова који ће коштати 118 милиона евра.

У оквиру пројекта „Чиста Србија“, у Крагујевцу, Баточини и Страгарима биће изграђена постројења за пречишћавање отпадних вода, а шири простор града добиће и 260 километара канализационе мреже. Укупна вредност ове инвестиције је 190 милиона евра.

Кинеска компанија ЦРБЦ је добила послове у целој Србији, а Крагујевац жели да убрза радове на својој територији, па нам је идеја да сами урадимо пројекте по којима би се изводили радови. Предложићемо то надлежнима у држави. У сваком случају, сви ови обимни послови требало би да буду окончани до 2025. године – наводи у разговору за „Политику“ заменик градоначелника Крагујевца Ивица Момчиловић.

Уз доста мука, локална управа је већ спречила изградњу стамбено-пословног објекта на језеру Бубањ у центру града, а Крагујевчани се надају да ће с новим улагањима у екологију коначно угледати и чисту Лепеницу. Тек с чистом Лепеницом, која је деценијама, па и данас, обичан канал за спровођење отпадних вода до постројења за пречишћавање у селу Цветојевац, Крагујевац би се могао сврстати у ред градова за које се каже да су „на реци“.