Пијани возачи – највећа опасност у саобраћају

Насилничка вожња најтежи је прекршај у саобраћају. Када возач два или више пута за десет минута прође кроз црвено светло, када претиче колону возила преко пуне линије, када вози брзином већом од 100 километара на час од дозвољене ван насеља, или 90 више од дозвољене у насељу, и када је „мортус” пијан, он је у прекршају за који су прописане најтеже казне у Закону о безбедности саобраћаја.

Тешка алкохолисаност је, дакле, само један од „облика” насилничке вожње, али се чини да је најчешћи. Саобраћајним стручњацима и лекарима није јасно како је могуће да неко уопште буде жив са више од три, а нарочито са више од четири промила алкохола у крви. Када изађу из возила, они не могу да ходају, већ посрћу, падају, бауљају, али су могли да возе и да притом држе и волан и флашу.

Само током ове године полиција је из саобраћаја искључила 18.000 возача који су били под утицајем алкохола, као и седам стотина оних који су били за воланом под утицајем дрога.

Иако алкохоличари воле да кажу да „пијане и Бог чува”, било би боље да добро промисле о томе да ли угрожавају животе других, како возача и путника тако и пешака, и пре него што се дохвате пића и волана. Истина је да и пијани пешаци могу угрозити саобраћај, али возачи под утицајем алкохола, а све више и под утицајем дрога, највећа су опасност на улицама и путевима. Зато можда треба размотрити и строже казне за овај облик насилничке вожње.

Фото Драгослав Жарковић

У понедељак је у Руми ухапшен мушкарац (53) који је управљао аутомобилом са 3,77 промила алкохола у организму. Полиција га је зауставила у граду приликом редовне саобраћајне контроле. Кажњен је са 29 дана затвора, новчаном казном у износу од 120.000 динара, добио је 15 казнених поена и забрану управљања моторним возилом у трајању од девет месеци.

„После девет месеци ето њега опет за воланом!”, написао је у коментару један од наших читалаца онлајн издања. Сугерисао је да би забрана вожње могла да буде и у дужем или чак доживотном трајању.

Закон о безбедности саобраћаја за насилничку вожњу предвиђа казну од 30 до 60 дана затвора, заједно са новчаном казном од 120.000 до 140.000 динара, а у случају саобраћајне незгоде – од 45 до 60 дана затвора са новчаном казном од 130.000 до 150.000 динара. Уз то обавезно се изриче и мера забране управљања моторним возилом у трајању од најмање девет месеци, а најмање десет у случају саобраћајне незгоде. Обавезно је такође убележити и 15 казнених поена, а у случају незгоде 17.

Стручњаци објашњавају да се свако пијанство „веће” од два промила сматра стањем потпуне алкохолисаности, а управљање возилом у том стању – насилничком вожњом. Такви возачи су током 2019. године у Србији изазвали несреће у којима је једанаесторо људи изгубило живот, а током 2016. године погинуле су чак 24 особе услед саобраћајних несрећа које су изазвали возачи са преко два промила алкохола у крви. У 2017. години број погинулих у таквим случајевима јесте 18, а у 2018. години шест.

Несреће са фаталним исходима забележене су и са мањим количинама алкохола. Стручњаци за безбедност саобраћаја упозоравају да је са три промила човек у стању сличном оном при тоталној анестезији, дакле без свести, док са четири и више промила долази до престанка дисања и смрти.

Закон о безбедности саобраћаја забрањује и мале количине алкохола. За благу и умерену алкохолисаност, до 0,2 и 0,5 промила, изриче се само новчана казна од 10.000 динара, а већ за средњу одузима се дозвола најмање три месеца уз казну до 20.000 динара. Висока алкохолисаност почиње већ од 0,8 промила алкохола у крви и кажњава се затвором до 30 дана, уз одузимање дозволе и новчану казну.

При таквој алкохолисаности промењено је стање свести, смањени су пажња и будност, реакције су успорене, а координација ослабљена. Смањени су стрпљење и способност доношења исправних одлука, а повећана су осећања депресије и анксиозности.

Од 1,1 промил алкохола приметно су успорене реакције, нарушени су равнотежа и кретање, долази до оштећења визуелних функција, говор је неразговетан и може доћи до мучнине и повраћања. Са више од 1,6 промила ослабљена су чула и смањена је свест, отежана је моторика, чести су посртање и падање. Закон оваква стања дефинише као тешку и веома тешку алкохолисаност, а следећи стадијум (преко два промила) јесте потпуна алкохолисаност.