Е-тротинети на раскршћу

Помама на улицама наших градова за електричним тротинетима и даље траје. С једне стране, многи подржавају еколошку и практичну предност, а са друге стране, прича се и о безбедности, прописима и начину управљања.

Масовна употреба електричних тротинета изненадила је стручњаке и законодавце широм света, па и код нас. Још увек нема уједначеног става о овом превозном средству, већ свака земља овај проблем дефинише и решава на свој начин.

Бројна су питања и недоумице. Куда могу да се крећу, којом брзином, ко сме да их вози, да ли је потребна додатна заштитна опрема, каква сигнализација је неопходна, да ли возачи тротинета морају да познају сигнализацију и правила саобраћаја, да ли их закон препознаје?

Тест који је спровео Аустријски ауто-клуб током Недеље безбедности на путевима коју организују Уједињене нације, наглашава важност постављања стандарда понашања у вожњи - као што је указивање на промену правца кретања за укупну безбедност саобраћаја. Решење је да се електрични тротинети фабрички опреме мигавцима.

Возачи електричних тротинета морају јасно да назначе сваку промену правца кретања, баш као и бициклисти. Међутим, то је пуно теже да се учини ручним сигнализирањем на тротинету него на бициклима због нестабилнијег понашања у вожњи и ризика од пада. Једну руку морате подићи са управљача, а то баш и није безбедно. На терену се е-тротинети могу да виде свуда, на коловозу, тротоару, бициклистичкој стази и траци, парковима, пешачкој зони… Возе их сви, од деце до одраслих.

У последње време друшттвене мреже су преплавили клипови са непрописним понашањем возача е-тротинета и саобраћајним незгодама у којима учествују.

„Тротинетисте“ су у свету већ назвали „тихим убицама“. Нечујни су, прилазе са леђа и пешаци их једноставно не очекују да се крећу тротоаром. С друге стране, брзине којима се крећу нису мале и лако могу да доведу до тешких повреда и смртног исхода. У неким земљама, пример је Француска, Немачка и Аустрија е-тротинетима је забрањено кретање тротоаром, док је у Белгији и Словенији то дозвољено.

Податак из медија говори да је у току годину дана више од 300 становника Париза повређено у незгоди са е-тротинетом а у Лос Анђелесу за само годину дана 250 возача е-тротинета завршило у болници, а троје је погинуло.

Срећом у Србији досад није било већих удеса у којима су актери они са е-тротинетима. Било је озлеђених али нема страдалих.

Возачи електричних тротинета и даље се различито третирају, час као пешаци, бициклисти, скејтери па и мопедисти. Радна група МУП-а разматра читаву ову проблематику и припрема решење и правила.

За сада постоје препоруке Агенције за безбедност саобраћаја возачима како да возе тротинете. Према тим препорукама се апелује да се на бициклистичким стазама не крећу брзином већом од 35 на сат, а на пешачко-бициклистичким стазама брже од 10 километара на час. Тамо где нема стаза препорука је да се тротинеташи крећу тротоарима, али да не иду брже од шест километара на час.

Тротинети су реалност, све их је више а процењује се да их већ сада у Србији има готово као и бициклиста. Има ставова да тим људима би требало законом дати права као бициклистима с тим што им треба ограничити брзину кретања у пешачким зонама јер се на тротинету лакше убрзава и теже кочи него на бициклу. И бициклистима је законом забрањена вожња тротоаром, али се у пракси толеришу ако не јуре.

Док се чека законско решење, било би добро да се са једне стране омогући безбедно учествовање у саобраћају е-тротинета, да се едукују, и да им се препоручи заштитна опрема а са друге стране да се подстакне употреба тог превозног средства, јер смањује гужве, готово не загађује животну средину, нема проблема са паркирањем...