Котларнице усред града

Желимо да укажемо на нови-стари начин грејања који негативно утиче на екологију и заштиту животне средине у Београду. Ти нови начини грејања у граду Београду су грејање великих стамбених објеката на пелет (чврсто гориво) и путем топлотних пумпи.

У последње време инвеститори нове стамбене објекте греју тако што у згради зидају димњаке и котларнице које за гориво користе пелет. Тренутно се у Београду у општини Палилула граде две такве зграде, које ће дневно сагоревати 10 и 20 тона пелета. Пелет се производи од дрвета, а у кори дрвета има смоле и сумпора (истина, мање него у угљу), па димни гасови садрже штетне материје као што су угљен-диоксид, сумпор-диоксид, и прашкасте материје PM 2,5 и PM 10, које су доказано штетне, а удишемо их, и чија је концентрација у неколико претходних месеци била повишена. Неко ће рећи да је то обновљив извор енергије, али да ли је то баш тако и колико времена треба да прође да би једна шума порасла.

Наше питање, на које нисмо добили одговор од градских власти и надлежних инспекција Београда, гласи: Како инвеститори од Секретаријата за енергетику и урбанизам града Београда уредно добију локацијску и дозволу за градњу објеката који се греју на пелет (чврсто гориво) усред центра Београда? Зашто се не донесе уредба о забрани изградње котларница на чврсто гориво у ужем градском језгру? Ко ће да контролише емисију димних гасова из тих димњака и да ли су примењени сви стандарди за заштиту животне средине?

Поред самог сагоревања, пелет треба превозити у центар града великим камионима који избацују штетне издувне гасове, а треба га и ускладиштити, што је посебно опасно јер је запаљива материја.

Апелујемо на Секретаријат за енергетику и урбанизам да поведе рачуна о томе кад издаје дозволе за градњу да инвеститори уз поднети захтев напишу како ће се објекат грејати и на коју врсту горива. Скупштина града Београда својом Одлуком о снабдевању града топлотном енергијом требало би да забрани инвеститорима овај начин грејања, кад већ постоји могућност да објекат буде прикључен на систем грејања ЈКП „Београдске електране”, као и да смањи партиципацију за прикључење на систем даљинског грејања, јер тренутно висока цена одбија инвеститоре.

Скрећемо пажњу и на грејање топлотним пумпама, које спада у инвестиционо најјефтиније грејање, али подразумева коришћење електричне енергије и другог природног ресурса (вода, ваздух, земља). Најчешће се копају бунари, па се пумпама црпи подземна вода и у топлотној пумпи се користи њена енергија за припрему воде за грејање у становима. Питање је да ли се та вода враћа у подземне токове након искоришћења њене топлотне енергије, као што је обавеза, и да ли се плаћају таксе за коришћење природног добра. Треба водити рачуна и о томе да одржавање система док је у гаранцији врши инвеститор, а након тог периода станаре очекује додатни трошак, којег нису свесни у старту приликом куповине. Ако инвеститор настави одржавање и наплату за испоручену енергију питање је да ли је за ту делатност регистрован и да ли ће платити порез.

Надамо се да ће овај наш текст привући пажњу грађана, јер можда постоје и још драстичнији примери лошег утицаја на околину, као и да ће подстаћи градске власти да реагују и предузму мере у циљу заштите животне средине.

Станари Др Драгослава Поповића 11А и 13,
Београд