Чланови Партије радили су само за себе

Пре свега желим да захвалим листу „Политика” што омогућава да се у рубрици Међу нама објављују дијаметрално супротна мишљења. Међутим, потпуно сам збуњен сазнањем да у Србији у 21. веку још постоје људи који величају Јосипа Броза. Зашто то пишем? Зато што имам 82 године, у пензији сам већ 20 година и проживео сам лично оно о чему пише г. Горан Каденић. Он, као љубитељ КПЈ и Јосипа Броза, није проживео све оно што ја јесам.

Одрастао сам на Топчидерском брду у Београду, у Улици Војводе Дојчина, и од 1945. године надаље гледао сам како Партија и њени чланови причају једно, а раде само за себе. Ево једног примера. Вероватно господин Каденић не зна да су, док смо ми куповали црни хлеб на тачкице и били жељни свега, политичке главешине бели хлеб (без тачкица), као и осталу луксузну робу (штофове и слично), куповале у тзв. Дипломатским магацинима, који су били дискретно постављени надохват руке (у Андре Николића, на пример) станарима вила које су велике политичке зверке отеле од средње класе или, ако хоћете, од добростојећих људи на Топчидерском брду. Ово знам зато што сам лично видео трицикл који носи бели хлеб у тзв. Дипломатски магацин, а и сам сам ускакао у задњи део трицикла и док је труцкао уз Темишварску улицу бацао другарима бели хлеб, који је нама тада био као најлепши колач. Кад сам стигао до петог разреда ондашње Десете гимназије, у наша одељења су ишли и Маријета Сентјур (ћерка Маријете), Мића Ранковић (син Александра), Јожа Врховец (син оца Јожа Врховца), Јожа Брилеј (син Јоже Брилеја) и други, који су нам нехотице причали о њиховом животу. Зато би данас тзв. нови комунисти требало да нас оставе на миру да би овај остатак Србије могао да преживи распад Југославије и да коначно стварно створи и ојача данашњу Србију.

Као додатак разлогу што је 4. јула 1941. КПЈ објавила устанак Немачкој долази јучерашње извињење Ангеле Меркел Русији за 22. јун 1941, због кршења уговора о ненападању који су потписали министри Немачке и СССР Рибентроп и Молотов. Коначно је и Немачка признала ту срамоту. Дакле Јосип Броз није дигао устанак, него је послушао Стаљина и оглашавањем устанка покушао да помогне СССР-у. Ипак треба мало познавати и историју, а не само гола факта.

На крају упућујем и искрене честитке господину Чедомиру Николићу на његовом добром и прецизном писму објављеном у рубрици Међу нама.

Дипл. инж. Слободан Живанчевић