Држава може да смањи акцизе ако нафта поскупи

Цена нафте типа брент последњих дана ишла је и до 75 долара за барел, да би се зауставила на око 72,44 долара, испод чега за сада не пада. Ништа боља ситуација није ни с америчком лаком нафтом па није ни чудо што водећи светски трговци нафтом тврде да светске цене барела забележене претходне недеље нису виђене од априла 2019. године.

Водећа америчка инвестициона банка Голдман Сакс процењују да би до краја ове године цена барела могла достићи и 100 долара, што није забележено од 2014, преноси „Фајненшел тајмс”. Цене нафте сигнализирају потребу за хитним повећањем производње земаља ОПЕК плус и америчких шкриљаца јер се глобална економија и потражња за нафтом опорављају брже од пандемије и него што се очекивало, коментарише Ројтерс.

Да ли је, дакле, цена барела црног злата од 100 долара „мало вероватна” или „вероватна” и како ће се то одразити на скок цена горива у Србији? Да ли држава својим мерама може да предупреди велика поскупљења која ће се без сумње рефлектовати и на раст свих осталих цена у привреди и пољопривреди? Или ће тржиште Србије бити препуштено слободном формирању цена јер се гориво код нас ионако третира као луксузна роба? Оно што је чињеница јесте да је у Србији евродизел најскупљи и када је цена барела испод 20 долара, у шта смо се уверили у априлу прошле године током пандемије, али и када кошта 130 долара за барел.

У Министарству енергетике за „Политику” кажу да цена сирове нафте у 2021. години расте брже од процена које су дате за ову годину, пре свега због бржег опоравка тражње за моторним горивима, као и опоравка привреде од последица изазваних вирусом корона. Цена сирове нафте од почека 2021. године константно је расла, с благом стагнацијом у марту, а затим поновним опоравком од априла, па све до данас.

Као што је познато, цене деривата нафте на тржишту Србије формирају се слободно од 2011. године и њихово кретање прати кретање цене сирове нафте и деривата нафте на светском тржишту. Ако поредимо цене у Србији са ценама у региону, не само у коначном износу већ и по њиховој структури, видимо да Србија има једну од највећих стопа фискалних захватања, кажу у Министарству енергетике.

Процентуално удео државних захватања у цени евродизела је 55 одсто и само нас у томе прати Словенија, где је и поред тога литар овог горива јефтиније за око 10 динара. Процентуално најмање учешће државе у цени евродизела има Македонија, где је цена овог деривата нижа за око 40 динара у односу на домаће пумпе. Међу нижим процентуалним државним захватањима је и Румунија, где је литар јефтинији за 26 динара у Србији. Када је реч о безоловном моторном бензину, веће државно учешће од Србије има само Црна Гора 58 процената и гориво и овде и тамо кошта исто.

Најмање државно оптерећење у литри бензина бележи Румунија – 43 процента, али и поред тога то није земља с најнижом ценом бензина већ је то Бугарска, где се литар точи по цени нижој за 38,5 динара. Међутим, кретање цена на домаћем тржишту у потпуности прати тренд кретања цена у региону, истичу у ресорном министарству.

Упитани да ли би држава могла у случају драстичног скока да смањи акцизе, у Министарству енергетике одговарају да је Законом о акцизама прописано да у случају раста цене сирове нафте на светском тржишту, који негативно утиче на макроекономску стабилност у земљи, влада може привремено смањити износе акциза за износе за које су повећане цене тих деривата нафте, с тим што то умањење не може бити веће од 20 одсто последњих објављених износа акциза. На глобалном нивоу прате се активности земаља ОПЕК плус, од којих се очекује већа понуда од досадашње попуштањем уведених ограничења и од чије политике у великој мери зависи кретање цена сирове нафте.

На питање да ли би активирање обавезних резерви коју возачи плаћају по свакој литри горива могло да дође као прва помоћ, у овом министарству одговарају да „се обавезне резерве деривата нафте формирају за случај када је угрожена сигурност снабдевања Србије енергијом и енергентима услед поремећаја у снабдевању енергијом и енергентима и ради испуњења преузетих међународних обавеза и ни у ком случају се не могу користити ради утицања на цену на тржишту”. Проф. др Горан Радосављевић, генерални секретар Националног нафтног комитета, каже за „Политику” да цена нафте на светском тржишту очекивано расте јер је све већа тражња услед изласка из ковид режима. Истовремено, понуда очигледно не може да одговори на тражњу, што доводи до раста цене. Поред тога, у очекивању раста цене велика количина спекулативног капитала такође „пумпа” цене. Сви ти ефекти, било да су они реални (раст тражње) или претпостављени, довели су до раста цене са 40 на више од 70 долара по барелу. На све то, неодговорни појединци и консултантске куће готово да се такмиче изјавама о томе да ће цена до краја године достићи 100 или чак 130 долара.

– Подсетићу да су исти крајем 2014. прогнозирали раст цена на 120 долара у 2015, а цена је пала у једном тренутку на 24! Такво неодговорно, можда чак и нелегално, понашање не доприноси стабилизацији тржишта већ искључиво за циљ има брзу зараду. Очекујем да произвођачи, пре свега земље ОПЕК плус, адекватно одговоре на овај раст цене и да донесу одлуку о повећању производње и понуде. Да ли ће се то десити, остаје да се види – каже Радосављевић.

Србија је, наглашава, с друге стране, у веома лошој позицији. Када су цене падале, код нас су падале спорије, а сада када расту, расту у складу с растом у свету.

– Цена деривата у Србији је једна од највећих у ширем региону југоисточне Европе. Држава има механизме да се одрекне дела акциза када цена крене неконтролисано да расте, па је свакако на институцијама и влади да донесу одлуку о томе. У сваком случају, очекује нас вруће лето када је у питању цене црног злата – закључује наш саговорник.