Спорна подршка ЛДП-а

Мада су до одржавања конститутивне седнице Скупштине града Београда остала само четири дана, врх Социјалистичке партије Србије још није саопштио да ли ће испоштовати потписани коалициони споразум са народњацима и радикалима или ће у атмосфери политичког помирења са демократама, на крају, ипак, уз подршку ЛДП-а формирати власт у Београду са Демократском странком и Г17 плус. И једни и други могући партнери коалиције СПС–ПУПС–ЈС кажу да верују да ће одлука социјалиста бити исправна.

Социјалистима је, изгледа, која год коалиција да преузме власт у граду загарантовано место председника градске скупштине. Наиме, док је са једне стране споразумом СРС–ДСС–СПС предвиђено да будући градоначелник Београда буде Александар Вучић (СРС), његов заменик Андреја Младеновић (ДСС), а председник Скупштине града Александар Антић (СПС), незваничне информације кажу да би у другој варијанти, према којој би за градоначелника био изабран Драган Ђилас, за његовог заменика потпредседник ПУПС-а Милан Кркобабић, СПС-у, опет, припало место председника градске скупштине.

Представници Демократске странке и јуче су тврдили да очекују да ће власт у Београду, упркос потписаном споразуму СРС–ДСС–СПС, бити формирана на идентичан начин као и на републичком нивоу. Како преноси Танјуг, министар одбране Драган Шутановац изјавио је да је то „политички пут који мора да се деси”, те да очекује да ће кандидат за градоначелника Београда Драган Ђилас „одлично обављати ту дужност”. Шутановац је ипак додао да лично није укључен у преговоре о формирању градске власти.

Оптимизам демократа потврђен је и прекјучерашњом изјавом лидера СПС-а Ивице Дачића, који је агенцији Бета казао да ће са коалиционим партнерима са републичког нивоа „вероватно разговарати” и о формирању власти у Београду. Дачић је рекао да о тој теми разговори још нису вођени, као и да су одлуке о формирању коалиција на локалном нивоу до сада биле препуштене општинским одборима његове странке.

Према незваничним информацијама, договор између СПС-а и ДС-а о формирању власти у Београду већ је постигнут, а чека се на одлуку ЛДП-а, без чије подршке ова коалиција не би имала већину у градском парламенту. ЛДП наводно своју подршку условљава именовањем одређеног броја нестраначких личности у управне одборе јавних градских предузећа и у градске секретаријате. Ову информацију јуче у ЛДП-у нико није хтео да потврди, али ни да демантује.

Да постигнути договор радикала, народњака и социјалиста није довољна гаранција да ће ове политичке опције заиста и формирати градску власт говори и изјава генералног секретара СРС-а Александра Вучића, који је за „Недељни телеграф” изјавио да је у преговорима о власти у Београду „било уцена и претњи” и да је чуо да су паре нуђене „некима из СПС-а и људима из Нове Србије”, што директно, што индиректно, само да социјалисти одустану од коалиције са СРС-ом. Вучић је казао да је у питању сума између пола милиона и милион евра.

Скупштина града Београда има 110 одборника. Коалиција ДС–Г17 плус има 45, радикали 40, ДСС–НС 12, ЛДП седам и СПС–ПУПС–ЈС шест одборника. Градски парламент је конституисан када се потврди мандати новоизабраних одборника и изаберу председник и секретар скупштине. Председник и његов заменик бирају се из реда одборника на четири године, док је рок за избор извршних органа, односно градоначелника и Градског већа месец дана од конституисања градске скупштине.

Наш извор из Листе за европски Београд (ЗЕБ) каже да се разматра и сценарио увођења привремених мера у Београд. Ипак, на питање који разлог би се нашао за то, будући да постоји већ потписан споразум СРС-а, народњака и коалиције око социјалиста о формирању власти у главном граду, извор „Политике” није могао да да прецизније објашњење.

Закон каже да уколико се у року од два месеца од објављивања изборних резултата не конституише градска скупштина или уколико се у року од три месеца не изаберу извршни органи, Влада Србије може увести привремене мере у град. Како законски рок за конституисање Скупштине града истиче 22. јула може се претпоставити да би, уколико се одлуче за сценарио увођења привремених мера, ЗЕБ и социјалисти покушали да пронађу разлоге за одлагање конститутивне седнице која је заказана за понедељак 14. јул до истека законског рока.