Поново се граде храмови у Банату

Зрењанин – На разгледницама које су некада биле једно од главних средстава комуникације, а када је реч о равничарским насељима, доминирали су црквени торњеви као њихово главно обележје. Храмови Српске православне цркве у Банату почели су интензивно да се граде након Велике сеобе Срба 1690. године. За подизање православних сакралних грађевина била је посебно заинтересована тадашња Аустрија, како би Срби послужили да се прави брана против продора Турака са југа. СПЦ је тада по срспким селима у Банату градила монуманталне и импресивне грађевине. После тог времена градња цркава СПЦ је скоро замрла, а на подручју Зрењанина оживела је протекле деценије.

Током последње деценије на територији града Зрењанина, у самом граду и у насељеним местима, обновљено је, изграђено или се гради више православних храмова. Захваљујући ангажовању Епархије банатске, многобројних донатора и дародаваца, као и града Зрењанина, који сваке године издваја одређена средства за активности свих верских заједница, из темеља су подигнута два нова храма у Зрењанину и пет у насељеним местима. То су први нови православни храмови после више од два века, а оно што им је заједничко, осим обнове духовности и саборности, јесте да су у питању објекти који су изгледом и архитектуром променили визуре насеља у ком су подигнути, каже Миодраг Грубачки, који се дуго бави истарживањем архитектонских вредности на овом подручју и хроником и њиховог настајања.

Према његовим речима, у новије време у Зрењанину су изграђени храмови Вазнесења Господњег, у насељу „Багљаш” и Светог оца Николаја, у насељу „Зелено поље”. Храм Светог оца Николаја, задужбину архитекте Војислава Девића, освештао је почивши патријарх српски Иринеј 14. јула 2018. године. Храм је у потпуности завршен у року од три године, 2015‒2018, а тренутно се изводе радови на изградњи парохијског дома, у порти храма. На храму Вазнесења Господњег такође су завршени сви грађевински радови и прошле године почело је партерно уређење простора и платоа око храма. Урађене су приступне стазе и поплочане бехатоном, постављена декоративна расвета и уређена унутрашњост, преостало је да се ослика иконостас.

У сеоским насељима, посебно је импресиван храм Свете великомученице Марине – Огњене Марије у Лазареву, који се интензивно гради. Пројектован је по узору на српске средњовековне манастире, а када се заврши биће један од највећих и најлепших у Банату, са два торња – звоника и куполама висине 17 метара. Три звона храма освештао је епископ банатски Никанор 2011. године, а крст храма на централној куполи маја 2019. године.

У веома кратком року, када је изградња храмова у питању, за само нешто више од две године, од темеља до окончања свих грађевинских радова подигнут је храм Свете Тројице у Книћанину. Ових је дана завршено и партерно уређење простора око цркве, а пристижу и сегменти иконостаса и очекује се његово скорашње комплетирање. Храм је овом селу на обали Тисе дао нове визуре, а мештани су у свом парку добили простор за саборовање и боравак у његовом окружењу.

Поред побројаних, још три храма почела су да се граде из темеља ‒ храм Светих Отаца седмог васељенског Сабора у Клеку, храм Светог деспота Стефана Лазаревића у Банатском Деспотовцу и храм Свете Тројице у Лукином Селу. Храм у Клеку освештан је 2016. године, а у току су радови на изградњи импресивног, 25 метара високог звоника, чиме ће у потпуности бити завршена градња и ове богомоље. Градња храмова у Банатском Деспотовцу и Лукином Селу одвија се нешто споријим темпом, али су у оба случаја грађевински радови одмакли и завршетак ће зависити од прилива средстава.