Посланици прво о ССП-у

Први посао Народне скупштине Србије после избора нове владе, највероватније већ почетком следеће недеље, биће ратификација Споразума о стабилизацији и придруживању наше земље Европској унији и Споразума између влада Србије и Руске Федерације о сарадњи у области нафтне и гасне привреде. Ови споразуми били су достављени парламенту 12. односно 9. маја, али их је нова влада повукла из скупштинске процедуре да би их јуче поново доставила скупштини на разматрање и усвајање.

То је јуче, у интервјуу агенцији Танјуг потврдила и председница Скупштине Србије Славица Ђукић-Дејановић, која је рекла да би парламент до средине идуће седмице могао да ратификује ССП и енергетски споразум са Руском Федерацијом, уколико их Влада Србије убрзо врати у парламентарну процедуру.

За сада је сасвим сигурно да ће врло брзо парламент одлучивати и о сету „кредитних споразума”, који су, такође повучени из процедуре.

Влада Србије је, наиме, већ на јучерашњој седници усвојила више предлога закона који регулишу финансијске односе између Републике Србије и међународних институција, о повлачењу средстава неопходних за реализацију кључних пројеката у области инфраструктуре и пољопривреде ( санација путева и моста Газела, реконструкција клиничких центара, регионални развој Бора...). Ови предлози закона јуче су упућени по хитном поступку, на разматрање Народној скупштини Србије.

Што се тиче осталих аката, они ће, вероватно, сачекати јесен.

Уобичајено је да свака нова влада повлачи из скупштинске процедуре све законске предлоге, које је претходна влада доставила парламенту. Већина тих закона врати се у парламент врло брзо и то непромењени или са малим изменама. Нова влада у којој седи доста „старих” министара, повукла је укупно 72 акта из процедуре, која је припремила претходна влада. Међу повученим законима, два су врло важна и морала би бити брзо усвојена, уколико желимо да се наша земља нађе на „белој шенгенској листи”, а наши министри су тврдили да би то могло да се догоди и до краја ове године. Дакле, посланици би морали брзо да усвоје законе о заштити државне границе и о заштити података личности. Први закон је достављен парламенту у октобру прошле године, али, иако је скупштина, такорећи, непрекидно заседала до краја године, он није увршћен у дневни ред. Други је достављен 31. јануара ове године, али он и није имао шансу да буде усвојен, јер је парламент распуштен у марту.

„Кредитни споразуми” „тешки” око 420 милиона евра, који треба да омогуће, између осталог, санацију београдског моста „Газела”, путева, животне средине у Бору, били су на дневном реду седнице, која није одржана, јер је парламент распуштен.

Занимљива је, међутим, судбина десет законских предлога, који су, пар година у процедури, али помињу се једино на списковима повучених аката. Већина тих закона је из области заштите животне средине, а познато је да је 60 одсто прописа које наша земља мора да усклади са европским законодавством баш из тог домена. Ако хоћемо у Европску унију, а већина странака тврди да нам је то приоритет, морамо да донесемо законе о заштитнику права детета и о удружењима. Прва влада Војислава Коштунице доставила је парламенту на усвајање закон о заштити од јонизирајућег зрачења 24. новембра 2006. године, закон о управљању отпадом и о изменама закона о заштити животне средине 23. маја 2006, а закон о удружењима 2. јуна 2006, док је акт о дечјем омбудсману стигао у парламент 20. јула 2006. године. Све ове законе друга Коштуничина влада повукла је из процедуре 14. јуна прошле године, а да нико није поменуо њихово стављање на дневни ред неке од седница парламента. Све те законе, влада је поново упутила парламенту на усвајање, неки су стигли у августу, неки у октобру и новембру прошле године, неки почетком ове године. Сви они поново су поменути само на списку закона које је нова влада Мирка Цветковића повукла из скупштинске процедуре.

Занимљив је и случај завршних рачуна буџета, тако је прошле године Коштуничина влада из процедуре повукла завршне рачуне буџета за 2002, 2003, 2004 и 2005. годину и више их није враћала. Стигао је, међутим, у јулу прошле године завршни рачун буџета за 2006. годину, а Цветковићева влада га је сада повукла из процедуре, а још нема најава да ли ће га враћати парламенту. Ниједан од завршних рачуна није се нашао на дневном реду, како је објашњавано, зато што није урађена ревизија, јер нисмо имали државног ревизора, а ангажовање екстерног ревизора је пропало. Лане смо, с тешком муком и са годину и по дана прекорачења законског рока, изабрали савет државне ревизорске институције, али јој влада није обезбедила простор за рад, па ревизори нису започели своју основну делатност, јер немају где да инсталирају опрему за рад.