Тродимензионални радови гравера из Ниша јединствени у Србији

Нишлија Петар Топољски већ три деценије бави се гравуром оружја и важи за једног од најбољих, ако не и најбољег мајстора тог заната, јер за разлику од других гравера који слике добијају цртањем и сенчењем, он гравуре ради у три димензије.

На његовим гравурарма медведи, јелени и друге животиње изгледају као „живе”, могу и да се виде и да се дотакну.

Гравуром, али и дуборезом, Топљски је почео да се бави 1991. године, отприлике у исто време када је кренуо и у лов. До тада се бавио подводним риболовом и подводном фотографијом углавном на мору у Хрватској, али и бројним другим морима.

„Како због рата у Хрватској тамо више нисам могао да идем, окренуо сам се лову. Купио сам пушку, међутим, била је сасвим обична. У каталозима сам гледао пушке изгравиране, дотеране, али нисам могао да их купим јер су у то време коштале по 20.000 или 30.000 евра”, казао је Топољски за агенцију Бета.

Иако није имао никакво искуство, додао је, гравуру на својој пушки је одлично урадио, а онда је изгравирао и пушке својих пријатеља у Приштини где је радио у полицији све до 1999. године.

„Тако сам кренуо да се бавим гравирањем. Нисам ишао ни у какве граверске школе, самоук сам. Да бих могао да слободно радим морао сам да полажем мајсторски испит и добијем сертификат. Положио сам испит најпре за гравера, а потом за дуборез”, рекао је Топољски.

Према његовим речима, протекле три деценије колико се бави гравуром и дуборезом, кроз његову малу радионицу прошло је много пушки, ножева и пиштоља и кутија за оружје, а израђивао је и остале потрепштине за ловце, попут ловачких кравата, шешира и украса.

Како је казао, учествовао је на бројним сајмовима и освојио на десетине диплома и награда.

„У Нирнбергу је нож који сам изгравирао проглашен за „нож године”. У Крагујевцу, граду гравера, за гравуре сам три пута освајао „гранд при”. Посебност мојих радова је у тој тродимензионалности, у томе што ја не цртам на металу или дрвету већ „копам””, објаснио је Топољски.

Његови радови, додао је, налазе се малтене широм Европе и света, а међу њима се не налазе само гравирани комади оружја, већ и слике и иконе.

„Гравирам стакло и икону Светог Ђорђа сам рецимо урадио за нашег човека из Аустралије. Радим и уље на платну. Међу сликама које сам насликао је и портрет мог сина којег су Албанци отели и убили на Косову 2000. године. Радио је тамо са Лекарима без граница”, казао је Топољски.

У свом дому у Нишу, Топљски има и сопствену малу колекцију ножева које је гравирао, али и ловачких трофеја, лула и других старина.

Додао је да се од овог заната данас може скромно да заради јер се цене гравирања крећу од 200 евра па до неколико хиљада евра, што је, како каже, за народ превише скупо.