„Београдска Амазонија” ускоро заштићена зона

На простору између насеља Врбовско, Ковилово, Црвенка, Борча и Крњача с једне стране и реке Дунав с друге гнезди се више од сто врста птица, међу којима су и оне заштићене, попут орла белорепана, црне роде, патке њорке, малог корморана, прдавца, букавца... Ово подручје изузетно је важно и због тога што својим каналима и дунавцима брани престоницу од плављења у случају великих вода. Пре две године Бељарица код Ковилова била је једна од потенцијалних локација за градњу нове луке у Београду. После реакције друштава за заштиту птица од тога се одустало. Срећом, после тога су се поново обновиле вишегодишње идеје да се овај простор сачува, а однедавно су на том пољу учињени и први значајни кораци. Градски Секретаријат за заштиту животне средине покренуо је недавно јавни увид и расправу о Предлогу акта о проглашењу и студији заштите подручја „Форланд леве обале Дунава код Београда”.

Како су рекли у Заводу за заштиту природе Србије, који је и израдио студију заштите, јавни увид је расписан до 10. јула. О њему своје мишљење и предлоге заинтересовани до тог датума могу дати сваког радног дана од 11 до 14 часова, у канцеларијама Секретаријата за заштиту животне средине у Карађорђевој 71. Јавна расправа одржаће се на истој адреси 13. јула.

Предвиђено је да на простору форланда (земљиште између насипа и реке) буду успостављена два режима заштите – други и трећи. Под другим степеном заштите нашла би се око 522 хектара на локалитетима Кубици, Црвенка и Кожара, а трећи степен ће обухватити око 1.335 хектара. У делу који је под другим степеном могу се обављати неке интервенције како би се то подручје унапредило и ревитализовало, док се у трећем степену заштите забрањују све активности које би могле да угрозе или измене обележја и својства форланда.

– Подручје предложено за заштиту налази се на територији Палилуле и Земуна и обухвата укупну површину од око 1.858 хектара. Смештено у небрањеном делу, пружа се у правцу север–југоисток у дужини од око 20 километара, а окружено је насељима Врбовски, Ковилово, Црвенка, Борча и Крњача на северу и реком Дунав на југу. Заштита овог дела обале Дунава значајна јер је ово и атрактивна еко-туристичка локација која би кроз одрживe и контролисанe излетничке садржаје промовисала потребе заштите природних вредности у језгру престонице – објашњавају у Заводу за заштиту природе Србије.

На овом подручју налазе се две простране плавне зоне Црвенка (Бељарица) и Кожара, испресецане рукавцима (дунавцима), бројним барама и мртвајама, ритовима, адама... Према Генералном урбанистичком плану Београда до 2021. године предвиђено је да ово остану зелене површине. Подручје је углавном прекривено шумском вегетацијом, и то галеријским шумама (шуме уз реке и мочваре), врбама и тополама и плантажама канадске тополе.

– На овим локалитетима гнезди се више ретких и угрожених врста птица, а треба напоменути и да се ови простори налазе у оквиру међународно значајног подручја за птице (Important Bird Area), а који такође представљају и еколошки значајно подручје – ушће Саве у Дунав. Водена и влажна станишта на овим локалитетима су важна и као репродуктивни центри за водоземце и гмизавце и као плодиште више врста речних риба – кажу у заводу.

Форланд леве обале Дунава код Београда је, поред Горњег Подунавља и Ковиљско-петроварадинског рита, једна од највећих плавних зона у целој Србији, што јасно оцртава значај овог подручја у смислу заштите.

Још две заштићене локације

Осим Форланда леве обале Дунава, у граду постоје две сличне локације које су заштићене. Лесни профил „Kапела” у Батајници, који је стављен под заштиту 2014. године, и Земунски лесни профил, који је заштићен 2013. године. Осим богатим биљним и животињским светом, локације у Земуну и Батајници значајне су због својих геолошких карактеристика.