Бошњаци против заједничког трагања за истином са Србима

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Српски представници у Сребреници иницирали су формирање заједничке комисије свих народа у тој општини са задатком да утврди истину о страдању становништва Сребренице у рату од 1941. до 1945. и од 1992. до 1995. године, те да се одреди заједничка делегација која ће обићи и бошњачка и српска стратишта. Међутим, судећи по изјавама бошњачких представника, за ту идеју тренутно нема интересовања међу партијама чије је седиште у Сарајеву.

„Српски функционери и одборници предлажу Бошњацима дијалог у вези са жртвама Сребренице, али и заједничке програме и циљеве који доприносе јединственој истини о страдању и Срба и Бошњака на простору Сребренице. Поред заједничке комеморативне седнице успостављене 2008. предлажемо заједничку делегацију која треба да обиђе стратишта и Срба и Бошњака. Убеђени смо да би било добро да се формира заједничка комисија која ће радити на пописивању жртава по месним заједницама и на обележавању места страдања и Срба и Бошњака како би правда била задовољена на обе стране”, каже за „Политику” Радомир Павловић, потпредседник СО Сребреница.

Ратна дешавања у Сребреници и злочини који су се десили у тој општини и Подрињу чест су повод политичких превирања у БиХ. Бошњаци тврде да Срби не признају њихова страдања у тој општини јер избегавају да тај злочин квалификују као геноцид. С друге стране, српски представници наводе да бошњачки лидери, али и правосуђе, потпуно занемарују обим страдања српског народа у годинама које су претходиле јулу 1995, те да инсистирањем на терминологији злочина заправо жртве користе за политичке циљеве.

Насупрот Хашком трибуналу, Међународна комисија угледних експерата недавно је закључила да се догађаји у Сребреници не могу квалификовати као геноцид, те да је у тој општини страдало око 3.500 Бошњака и најмање 2.000 Срба. За време рата у целом Подрињу је живот изгубило више од 3.000 припадника српског народа. Потом је у локалном парламенту Сребренице усвојена Резолуција о страдању српског народа у Сребреници у 20. веку, којом су осуђени сви злочини почињени над Србима, као и припадницима свих народа на простору бивше Југославије у том периоду. Резолуцију су изгласали српски одборници, а бошњачки делегати су напустили заседање. У тој резолуцији посебно је наведено да се њоме не умањују злочини који су почињени над другим народима. Истовремено је уследила иницијатива српских представника из Сребренице упућена бошњачким колегама да се формира комисија која ће заједнички утврдити број жртава, а да се истовремено формира заједничка делегација која ће обићи стратишта где су пале жртве свих народа. Одбијање Бошњака да прихвате тај позив српски представници тумаче као одсуство жеље да се дође до праве истине о жртвама и страдању у овој локалној заједници.

„Позивамо их да наше извештаје предочимо јавности и да обим страдања упоредимо с пресудама и домаћих и међународних судова. На тај начин биле би задовољене и истина и правда за све стране које су одвојено радиле на истини о страдању само свог народа. Ми нудимо дијалог на ову тему, нудимо сарадњу и пуни допринос како би помирење кренуло из Сребренице и како би ова земља мржње прешла у нормалну заједницу за бољу будућност свих њених народа и грађана”, рекао је Радомир Павловић.

Председник СО Сребреница Ћамил Дураковић каже како се усвајањем Резолуције у СО Сребреница неколико дана пре обележавања 11. јула и комеморативне седнице коју заједнички већ годинама одржавају Срби и Бошњаци и којом се одаје пошта свим невино убијеним у Сребреници, нарушава све што се током година постигло.

„Одговорност је на њима, а позивати Бошњаке на неку квазисарадњу једнако је томе да вам неко изненада удари шамар, а онда вам се извињава, док и даље држи подигнуту руку за следећи шамар”, сматра Дураковић.

Међутим, ни недавно изграђени споменик мира у тој општини није био по мери бошњачким вођама. Да је Сребреница – где 11. јула Бошњаци обележавају дан велике трагедије, а то исто наредног дана раде Срби – право место за скулптуру помирења, досетили су се у Канцеларији високог представника (ОХР) у БиХ, одакле је потекла идеја коју су подржале међународне организације, али су Бошњаци и у томе видели „негирање геноцида”. Месингана скулптура на постаменту у виду подлактица руку чије шаке на длановима држе планету Земљу, на чијем врху загрљено стоји четворо деце, засметала је локалним организацијама, које су затражиле од ОХР-а да наметне закон о забрани негирања геноцида, како би заузврат подржали откривање овог споменика. „Тражимо да сви признају да су страдали и Срби, јер се то види на сваком кораку, у сваком нашем селу, где готово свакодневно одржавамо парастосе за убијене на огњиштима”, каже Младен Грујичић, начелник Сребренице.

Додик: Српске жртве нико не приказује

Српски члан и председавајући Председништва БиХ Милорад Додик поздравио је Резолуцију о страдању српског народа у Сребреници у 20. веку, коју је усвојила сребреничка Скупштина општине и нагласио да се „не може очекивати да Срби буду сагласни с наводним стандардима о Сребреници, који су донети само да би сатанизовали Србе”. Додик је рекао да су наводни стандарди о Сребреници донети само да би друге показали као жртве, док српске жртве нико не приказује. Рекао је да не види у чему је проблем и зашто је Србима забрањено да говоре о свом страдању, ако је то потврдила и Међународна комисија. „Поздрављам тврдњу коју неће да чују други, а то је да ми не споримо да су овде страдали и други, ми само говоримо о страдању Срба”, нагласио је Додик.