Среда, 22.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Због слабог рода цена малина достигла рекорд

Сваки тропски дан погубан за принос малине (Фото Н. Марјановић)

Цена „црвеног злата” у откупу овог лета отишла је у небеса. Хладњачари малине плаћају од 350 до 400 динара по килограму и то одмах наруке цео износ. Ово, истина, важи за малину прве и екстракатегорије. Она органска достиже још већу цену – 450 динара по килограму.

Тако добру откупну цену малинари не памте. Добијају ових дана по килограму у просеку више од три евра, па и 3,5. То је двоструко више од иначе добре цене коју су постизали ранијих година. Шта је разлог? Па тржиште. Род је мањи не само код нас, већ и у другим земљама које су малинарске велесиле што је аутоматски довело до раста цена.

Добривоје Радовић, председник Асоцијације малинара потврђује да је цена добра, али је проблем то што је принос мали. Зато, упркос томе што ће произвођачи добити и 3,5 евра по килограму, укупна зарада им ни изблиза није тако енормна. Јер, уместо 15 тона по хектару принос ће бити знатно мањи, можда и преполовљен.

„Овај последњи тропски талас је дотукао малину. Плод гори, као и лишће, биљке су дехидриране, а плодови све мањи. Уместо да имају 10 до 15 грама сада теже тек неколико грама. Ако не падне киша ми смо бербу завршили, јер нећемо имати шта да уберемо. Џаба ће нам бити цена и од хиљаду динара по килограму ако малине нема”, објашњава Радовић.

Додаје да није само врућина била погубна за овогодишњи род. Прво је фебруар био топао, па је било мраза и снега у априлу, а као шлаг на торту и град је погодио нека села у ивањичком, пожешком и ариљском крају, традиционалним малинарским регионима. Пре тропског таласа процењивано је да ће род бити мањи од 40 до 50 одсто, а после ових врућина, када у селу Прилике код Ивањице беру малину на 38 степени у хладу, род може да буде и 60 одсто мањи од просечног.

Малинари су, каже, најзад задовољни односом државе према њима, нарочито министра пољопривреде Бранислава Недимовића. Откако је кренула берба пре двадесетак дана три пута их је обишао. Држава је обезбедила ракете за противградну заштиту, двоструко веће количине него пре четири, пет година. Последњих дана на подручју Ариља и Ивањице испаљено је више од хиљаду ракета што је смањило штету од града, али има и села која су страдала, где произвођачи немају шта да уберу. Некада је држава, наводи он, обезбеђивала 9.000 ракета годишње, а сада 19.000.

Додатно, држава ће дати подстицаје за набавку квалитетног, сертификованог садног материјала и то чак 90 одсто вредности куповине што значи да ће платити нове саднице.

Предраг Орешчанин, потпредседник Удружења хладњачара, каже да је овогодишња цена незабележено висока и изненађујућа и за саме произвођаче који их питају да ли ће имати да им плате толико.

„Род малина подбацио је на целој северној полулопти, у Америци, Пољској, Украјини. Процењујемо да ће у Србији бити мањи 30 до 40 одсто. Сваки врео дан смањује род”, наводи Орешчанин.

Упркос томе што је цена изузетно висока малина се одмах исплаћује.

„Хладњачари немају избора. Можемо да купимо или да не купимо. Плаћамо три и више евра по килограму упркос томе што немамо уговоре за извоз са страним купцима који ће нам омогућити да њима продамо воће по вишој цени. Али то је ризик посла. Кад је цена ниска произвођачима су криви хладњачари, а кад је висока онда кажу такво је тржиште”, објашњава овај хладњачар.

Проблем малинарске производње је што је она само у малом проценту модернизована, са заливним системима и мрежама за заштиту од града, па много зависи од временских прилика. А то значи да је мало произвођача који се могу похвалити приносом од двадесетак тона по хектару. У добрим годинама, као што је била 2019, роди стотинак хиљада тона малине и исто толико се извезе. Прошле године, која не важи за добру у овој производњи, род је био око 90.000 тона.

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Goran Cekic
Сада мађо пара да уложе у заштитне мреже и ракете за противградну одбрану да не траже стално помоћ када су непогоде...
Kris
A niko ne kaze kolika je cena griza maline,znaci onog otpada maline,lose maline ili kako od da to nazovemo al najpravilnije je griza maline.Kolika je orkupna cena izvoza toga? 5-6 e ove godine.Podigli su tu cenu pa mora i cena maline biti veca. Kolika je izvozna cena griza maline bila prosle godine i svih prethodnih godina 2,5 -3 e je bila. Pa stim je i cena maline bila manja.Znaju to malinari ali sad cute jer im je i cena od 350-400 din po kg dobra naspram svoh proslih godina.
dusan1
I poljoprivreda ima radno intenzivne i one druge grane i sektore .Kako se sve manje radno sposobnog stanovništva bavi poljoprivredom to će i kod nas biti sve manje malinjaka i šljivaka i sličnih kultura za koje nema mehanizacije ili je skupa za male i siromašne . Možda po Beogradu ima mnogo sirotinje koji bi i nadničili ali ne znaju i nisu naviknuti na poslove oko poljoprivrede Ili je lakše čekati pred šalterima i kancelarijama za neku socijalnu pomoć ili slično i razvoziti pice po gradu ?
род цена
Rekao bih da je u naslovu preko potreban jedan zarez. Po meni naslov treba da glasi: Због слабог рода, цена малина достигла рекорд Ili: цена малина достигла рекорд због слабог рода
Vojislav Guzina
Ranijih godina rađale, pa bile džabe. Ove godina je podbacila pa cena otišla u nebo. Krumpir prošle godine rodio ali ga poljoprivrednici nisu imali kome prodati. To samo potvrđuje da da se poljoprivredna proizvodnja u maloj zemlji, kao što je i Srbija, ne može prepustiti nebu, Bogu i tržištu, odnosno da su poljoprivreda i samodovoljnost u hrani važno državno pitanje.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.