Понедељак, 26.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

О поносу Халијарда

Кога занима катарза кроз коју је прошао српски народ на крају Другог светског рата? Кога интересује амбис над којим се нашла Србија 1944. године када је било јасно да смо вољом великих и моћних гурнути у чељусти комунизма

Седим на пању посеченог столетног цера на густишу горостасне српске планине. Ћарлија ветар и однекуд доноси зов кукавице. Низ прозирно зелено лишће времешног граба испод којег ме греје прошарано рано јутарње сунце – сливају се бистре капљице росе. Око мене је папрат и поломљено сасушено грање, остало након насумичне крађе правих као стрела разуђених борова у шуми која је државна и ничија. Чекам да младићи из моје екипе на рукама на сет изнесу камере и мноштво технике – да бих наставио да режирам сцене за филм „Хероји Халијарда”, чије снимање по забитима и вододеринама српских планина траје скоро два месеца...

Вест да смо после три године исцрпљујућих припрема и мукотрпног рада на сценарију, а много више од тога борбе да обезбедимо за овако велики продукцијски залогај минимални и неопходни буџет почели са снимањем – стидљиво и скромно се појавила у јавности. Упркос врхунском кастингу који имамо, као и чињеници да су „Хероји Халијарда” добили статус националног пројекта од посебне друштвене и културне важности – у другом Дневнику РТС-а добили смо једва један минут… Без обзира на то што је уз Телеком „Србије”, Јавни сервис копродуцент ТВ серије „Ваздушни мост” коју снимамо упоредо са филмом…

У целини узевши, ако изузмемо политичаре који су без ограничења перманентни конзументи на српској јавној сцени, неупоредиво више медијске пажње добиле су г… српских старлета које се разголићене изазовно ваљају на палубама јахти по Јадрану.

О великом ТВ суперстару Кристијану који је главнину свог животног века провео по затворима, што га вероватно легитимише да буде идол младих генерација – и да не говорим… Не би ме зачудило да се попут звучних имена наше естрадне сцене, после Пинкове „Задруге” где је главна звезда –појави и у уџбеницима за основце…

Не због тога што ми фали медијска помпа која ми је одавно јарам на врату, већ због потребе да се усамим, да ме нема нигде сем у причи и са причом којој сам посвећен двадесет и четири сата дневно – док пишем ове редове доносим одлуку да се поводом пројекта којег радим са огромном личном и професионалном одговорношћу – више не оглашавам. Чему то? Коме то треба? Кога то интересује? Кога занима катарза кроз коју је прошао српски народ на крају Другог светског рата? Кога интересује амбис над којим се нашла Србија 1944. године када је било јасно да смо вољом великих и моћних гурнути у чељусти комунизма? Слом краљевине, атак на мозак и памћење једног народа, на традицију, на веру и на вековно наслеђе православних Срба... Који су, баш као и данас били камен у ципели оних који су одувек желели да уређују Балкан и наша посла према својој мери и свом плану? Зашто се бавити храброшћу, племенитошћу, доброчинством и хуманошћу народа који је у лето 1944. године са ливаде у селу Прањани од сигурне смрти спасао преко 500 америчких пилота? У евакуацији која представља највећу акцију спасавања пилота иза непријатељских линија у историји светског ваздухопловства. Сме ли се са историјском дистанцом од преко седамдесет година уопште поменути да су том акцијом руководили четници, то јест Југословенска војска у отаџбини под вођством првог српског герилца, часног официра и мученика ђенерала Драже Михаиловића? Чији име се и данас, упркос рехабилитацији пред српским судом – само у крајњој нужди и баш кад је крајње неопходно спорадично и скрајнуто спомиње? Коме су комунисти у монтираном процесу 1946. године наметнули ореол издајника свога рода, хуље и пијандуре. И ликвидирали га као пса, да му се и дан-данас гроб не зна…

Сећам се, августа претпрошле године – био сам на Галовића пољу у селу Прањани на великом скупу којим је на државном нивоу у присуству дипломатског кора, председника републике и високих државних званичника – обележена годишњица овог великог догађаја и операције „Халијард”. Нико од говорника пред огромном масом људи, укључујући и екселенције савезничких држава из Другог светског рата – није поменуо име ђенерала Михајловића?

Питао сам се – зашто? Да ли им је то неко забранио? Ако се наши званичници уздржавају због дневнополитичког баланса и удовољавања уравниловке која почива на реципроцитету осведоченог антифашизма четничког покрета и тоталног и свесрдног „судјеловања” наше западне словенске браће у пројекту стварања новог нацистичког света чије творац био Адолоф Хитлер – шта спречава високе официре САД да спомену Чичино име? За шта и због чега су га посмртно одликовали највећим својим орденом 1948. године?

Камера је спремна – одох да снимам. И боље је да се овде зауставим…А могао бих цели дан. И више од тога. Са неправдама се мора живети… Можда ће једну, макар делимично исправити филм и серија коју радим? Можда? Можда ћемо бити мало поносни? Или ћемо сучељени са изазовима данашњице и опстанка продубити амнезију – уверени да растерећени заборавом идемо у загрљај светлој будућности…

Глумац, сценариста и редитељ

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари372
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dusan Martinovic
@Kovač Vi iznosite teske neistine u vezi brojeva oborenih pilota i sramota je da se Vasi podaci objavljuju. Po vama je oboreno 288 aviona na tom prostoru ukoliko se broj od 2,880 podeli sa 10. i to pod uslovom da su samo leteli Flying Fortress and Liberators od Octobar 1943 do Octobra 1944 godiu dana jer su misije ili takozvani sorite ili ciljevu bili u Rumuniji Bugarskoj u citavim operacjam je svih aviona izgubljeno 350. Ovo su podaci profesora Joze Tomasevica Genral spasao 471 pilota.
Dusan Martinovic
@Мандић Tvoji su na Tisi jeli krofne I zalili se da su nedopecene dok su mirno gledali kako Madjari I Ustase ubijaju do besvesti. Tu tradiciju ste nastvili posle rata pod nazivom jagnjece brigade kada ste jeli po kafanama na pismo a para dolazila od omrazenog Zapada.
Веселиновић
У Јежевици, Слатини и Премећи код Чачка шест пилота се спустило у једном дану. Један озбиљно рањен. Раковићеви четници опколили села. Хватају рањеног и пред неколицином сељака он вади слику Тита и тражи партизане. Четнички командир му пуца цео рафал у груди. То је било код Веселиновића кућа. Има још живих сведока. Мислим да су му кости и даље у Јежевици. Није ми познато да их је ископавао после рата. Раковић је одржао неки збор и претио сељацима, ако буду чували пилоте, камен на камену неће им.
Милан, Јежевица
Кости су донете око 1955 године.
Милан
У шуми иза данашње Месне канцеларије у Виљуши, је пао онај несрећник што је био рањен у руку. Њега је раковићев џелат Поповић, кобајаги повео у штаб и, успут, заклао а новац и злато му нашли партизани кад су га заробили. Није стигао да потроши.
Веселиновић
У Јежевици, Слатини и Премећи код Чачка шест пилота се спустило у једном дану. Један озбиљно рањен. Раковићеви четници опколили села. Хватају рањеног и пред неколицином сељака он вади слику Тита и тражи партизане. Четнички командир му пуца цео рафал у груди. То је било код Веселиновића кућа. Има још живих сведока. Мислим да су му кости и даље у Јежевици. Није ми познато да их је ископавао после рата. Раковић је одржао неки збор и претио сељацима, ако буду чували пилоте, камен на камену неће им.
Kole
Pobogu, braćo, koliko je tih pilota uopšte bilo? I zašto bi morao biti četnik (Dražin) ko god koga ubije? Zar nisu mogli da ubijaju i oni koji nisu bili ni četnici ni partizani, pogotovo iz koristoljublja?
Kovač
Nad Srbijom palo je oko 2880 pilota. Ameri su koristili bombardere B17, sa 10 i više članova posade. Za srbe su oni svi piloti... Preciznije je reći padobranci. Procena je da su četnici ubili oko 110. A meštani 12.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.