Телохранитељи и даље без закона

У фирмама које се баве пословима обезбеђења у Србији ради између 30.000 и 40.000 запослених, што овај сегмент безбедности чини првом оружаном силом у земљи, испред војске и полиције. Упркос томе, физичко-техничко обезбеђење још увек није регулисано посебним законом већ се примењују застарели прописи у којима се помиње ова делатност. Србија је једина од бивших југословенских република која није регулисала ову осетљиву област савременим нормама, у складу са општеприхваћеним европским стандардима.

Експерти Удружења предузећа за физичко-техничко обезбеђење при Привредној комори Србије направили су Нацрт закона о приватној делатности обезбеђења, самосталној и детективској делатности. Представници ових фирми инсистирају на блиској сарадњи са МУП-ом Србије будући да је реч о безбедносној проблематици, али из овог министарства и после више месеци није стигао одговор на достављени нацрт закона.

- У нашем нацрту предвиђено је увођење лиценци за бављење пословима физичко-техничког обезбеђења, обавезно стручно оспособљавање, регулисање употребе оружја и средстава принуде као и да МУП има право надзора над овом делатношћу - каже Милан Николић, председник одбора Удружења предузећа за физичко-техничко обезбеђење.

Поједине агенције за приватно обезбеђење до сада су биле на лошем гласу због запослених "сумњивих" биографија. По речима Николића, ако заживе одредбе нацрта закона, овим послом неће моћи да се баве они који су правоснажно осуђени за кривично дело које се гони по службеној дужности на безусловну казну затвора од најмање шест месеци или кривично дело са елементима насиља. Исто важи и за особе које су правоснажном одлуком кажњене за прекршај јавног реда са елементима насиља.

Први пут се законом прецизирају мере које могу да примене припадници обезбеђења. Они ће моћи да упозоре грађане да се удаље из објекта или простора који се чува, имаће право да их приликом уласка у такав објекат легитимишу као и да површински прегледају одевне предмете, унутрашњост возила и пртљага у њему. Моћи ће и да задрже лице затечено у извршењу кривичног дела које се гони по службеној дужности, чак и да употребе средства за везивање с тим што такво задржавање не би смело трајати дуже од два сата.

- При обављању задатака запослени у предузећима за обезбеђење, по нацрту закона, сме да употреби ватрено оружје само ако другачије не може да заштити живот људи или да одбије противправни напад којим је угрожен његов живот или живот лица које штити - објашњава Николић, истичући да се свака употреба оружја или задржавања мора без одлагања пријавити полицији.

По нацрту закона, предвиђено је да Комисију за лиценцирање именује Народна скупштина Србије. У њеном саставу било би 15 чланова, од којих би седам било изабрано на предлог чланица Удружења предузећа за физичко-техничко обезбеђење, два из МУП-а, по један из министарства одбране, правде, рада, финансија а по једно место би било резервисано за представника факултета и невладиних организација које се баве безбедносном тематиком. Јасно је предвиђен и обавезан степен образовања за запослене у фирмама које се баве приватном безбедношћу - одговорно лице мора да има одговарајућу високу стручну спрему, непосредни извршилац послова обезбеђења средњу школу, запослени који монтира техничка средства заштите најмање одговарајућу средњу школу... Предвиђено је да се уведе и стручно оспособљавање, по програмима које одреди Комисија за лиценцирање што би се верификовало посебним сертификатима.