Рисари у житу

Суботица – Када на њиву с косом изађе Стипан Кујунџић и његова помоћница Ружа Јухас, нема великих изненађења на такмичењу рисара. Тако је било и на овогодишњој, 111. Дужијанци, манифестацији која негује традицију ручног коса, последњег у низу тешких радова да би се стигло до драгоценог хлебног зрна.

У најатрактивнијем програму жетвених свечаности такмичило се петнаестак парова рисара и рисаруша. Стипан и Ружа су први покосили своју парцелу, везали откос у снопове и сложили у крстине.

Свечани карактер манифестације подразумева и да рисари, али и њихови домаћини, а то је ове године био брачни пар Скендеровић, на дан надметања рано изјутра изађу на њиву како би се све припремило. Ове године било је тешко косити пшеницу јер је ноћ уочи такмичења пала обилна киша, па су влати полегле.

Незаобилазни део Дужијанце је и демонстрација рада старих машина и вршалица, као и постављање котлићa у којима такмичарске екипе кувају тарану с кобасицом, традиционално салашарско јело. Потом следи доручак сервиран на балама сламе: хладно кисело млеко, свеже печен хлеб, лук, сланина, паприка, али и чашица ракије.

Пре него што су зашли међу класје пшенице, учеснике је поздравио градоначелник Суботице Стеван Бакић, који је похвалио организаторе што су успели да традицију ручног кошења пренесу и на младе. Рекао је да ће град наставити да помаже ову важну манифестацију која је значајна не само због очувања традиције већ има и велики туристички потенцијал.

Када је звоно огласило почетак косидбе, највише гледалаца окупило се око Стипана Кујуџића и Руже Јухас, деценијама неприкосновених победника Дужијанце.

„Учествујем од 1991. и само једне године се нисам такмичио. Осим у Суботици, побеђивао сам и у Хрватској, Босни, па и у Мађарској, где је у конкуренцији било и по 40 парова”, каже Стипан и потврђује да је лакше да наброји године у којима није победио на Дужијанци. Иако му је 67 година, још је спреман да се такмичи с комбајном.

Последњих 17 година Ружа Јухас Стипанова је рисаруша, помоћница која везује сламу. Пре тога, десет година била рисаруша свом супругу.

„Ово радим од своје дванаесте године, почела сам уз родитеље. У породици је било деветоро деце, од малих ногу сам навикнута на рад па ми ни данас ништа није тешко”, каже Ружа, којој су 74 лета.