Субота, 25.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Паприке и аутомобили

Европски Фонд за земље кандидате подразумева приступе процесима реформи институција али ти процеси ипак не подразумевају дестабилизацију система попут већ извршеног гашења регионалних агенција за просторно планирање (2013), које је уместо корак напред, представљало корак назад ка уравнотеженом планирању развоја Србије
Срђан Печеничић

Просторни план Републике Србије (ППРС) представља најважнији стратешки документ за планирање и уређење простора Србије. Овај ниво плана је свакако у вези са применом већ донетих закона, посебно оних који се тичу територијалне организације државе. Посматрајући његов значај извесно је да би сваки мудар председник Србије на свом столу поред Устава Србије држао и примерак овог документа.

Закон о регионалном развоју Србије дефинисао је регион као статистичку функционалну територијалну целину, која се састоји од једне или више области уз наглашен број од пет региона и то: Регион Војводине, Београдски регион,  Регион Шумадије и Западне Србије,  Регион Јужне и Источне Србије, Регион Косово и Метохија. Пре приступа планирању је неопходна израда националног плана, регионалне  стратегије и програма финансирања регионалног развоја што су пратећа документа која Србија нема.

Ако Србије жели у Европу, ППРС 2021–2035. свакако треба усмерити ка ЕУ принципима развоја, који су засновани на регионалним инвестицијама и усмеравању новца из буџета управо према својим НУТС 2 (Европска комисија Евростат), функционалним јединицама које у просеку имају око 800.000 становника. Било би свакако упутно не поновити грешку из Просторног плана из 2010. када је уместо пет  урађено 10 Регионалних просторних планова (РПП) , уз такође напомену да ће се АП Косово и Метохија обрадити само кроз планирање северног дела. Питање које се само поставља је „Ко је политички налогодавац планског задатка из 2010.”, по којем је само АП Војводина приказана као  јединствени регион у планској документацији, док је стратегија за регионе јужно од Београда била системска територијална фрагментација?

Оно што је познато из тог времена је да је носилац израде плана било министарство са лекаром ортопедом на челу (?). Поражавајућа чињеница је да Европа којој тежимо, уредно води податке усаглашене са  нашим регионима које означава са НУТС 2  изузев Региона Косово и Метохија који не помиње у својим документима. Ако ЕУ поштује нашу регионалну поделу, занимљиво је видети ко је тај министар или просторни планер у Србији који ће поновити грешку коју је намерно или ненамерно причинио ортопед са својим тимом ?

Нови просторни план свакако има могућност успостављања нивоа центара по функцијама  које се могу  везати за националне, а не само интернационалне критеријуме у овом плану који су успостављени искључиво по основу позиције градова (Ниш, Београд, Нови Сад) на оси међународних саобраћајница које пролазе кроз Србију. На тај начин је свакако могуће да уместо Приштине у овом плану Косовска Митровица буде представљена са функцијом Регионалног центра (попут успостављеног регионалног центра у Инжењерској комори Србије одлуком из 2010). По истом принципу би се могло и извршити пребацивање одређених министарстава у центре попут  Крагујевца, са рецимо министарствима финансија или привреде у овом граду. Неусаглашености граница,  надлежности и функционисања регионалних: економских развојних агенција, привредних комора, центара инжењерске коморе али и вишедеценијско управљања окрузима уместо регионима, Србију данас упркос интензивној дигитализацији доводи у стање општег административног хаоса.

Европски Фонд за земље кандидате подразумева приступе процесима реформи институција али ти процеси ипак не подразумевају дестабилизацију система попут већ извршеног гашења регионалних агенција за просторно планирање (2013), које је уместо корак напред, представљало корак назад ка уравнотеженом планирању развоја Србије.

Уместо гашења, могуће је да би делотворнија била трансформација постојећих јавних предузећа у регионална предузећа за урбанизам и развој. Та предузећа би могла  имати овлашћења носиоца израде уз мониторинг развоја са базама података везаним за међупланске периоде, који би били коришћени за нове циклусе планова, док би урбанистичко планирање могло бити препуштено тржишту изузев нивоа просторних планова и пратеће документације (истраживања, студије, акциони планови...) који би се могли у том сценарију препустити државним истраживачким установама –институтима. На тај начин би било обезбеђено ефикасније планирање али и рационалније коришћење буџетских средстава, посебно оних усмерених ка инвестирању у инфраструктурни развој Србије.

Пропусти у постојећем нацрту ППРС 2021–2035. настали као последица несинхронизованог система планирања Србије би извесно били избегнути. Узимајући у обзир и чињеницу да је садашњи министар ГСИ  Момировић правник,  очекују се корекције грубих грешака у планирању  попут изједначавања функције центара  Крагујевца са Зрењанином и  Лесковцем, као и читав  низ примедби  главног урбанисте Крагујевца, који тај али и друге  пропусте уредно наводи у својим примедбама. Конзервативни приступ  статистичке обраде просторних параметара, који се у великој мери односе на демографију без односа према значају и потенцијалима општина и градова по другим основама, евидентно је прави озбиљну штету стратешком развоју Србије.

Да је план дискриминаторски настројен ка Шумадији говори у прилог и чињеница да Тополе и Карађорђевог града у овом плану нема на карти историјских градова Србије. Иако министру Момировићу ово није први пенал, пенал свакако јесте. Надајмо се ипак победи и даљем успешном пласману у ЕУ, упркос чињеници да он није искористио прилику да појача свој стручни тим за планирање простора у прелазном термину како би одговорио на иоле озбиљније нападе поводом питања даље територијалне фрагментације и неусаглашености са ЕУ класификацијама у новом ППРС, које сасвим извесно представљају потенцијалне аутоголове за Србију у периоду до 2035.

Паприке или аутомобили? И једно и друго. Али према значају и приносима.

Научни сарадник, руководилац и учесник у изради више просторних планова у Србији

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Драган Марковић
"Узимајући у обзир и чињеницу да је садашњи министар ГСИ Момировић правник, очекују се корекције грубих грешака у планирању". Крај вица.
Daca
Odličan tekst...svaka čast kolegi, ima nas puno koji mislimo dobro našem gradu ali ne nailazimo na razumevanje i potrebnu podršku...
Бранко Ср'б Козаковић
Југословенизација Србије. Србија је малецка - многи градови у свету имају више становника него цела СРБ. Велике државе захтевају децентрализацију, Србија, на против, треба бити сасвим централизована, са једним логистичким центром који би управљао тим системом. Тако би се избегле завичајно-земсоске и разнолике локалистичке неприлике, мали богови на локалу, крадуцкања и *накрађивања, они што се уграђују, запошљавају своје, "екипе",.. Овако, мала бара много крокодила, свако вуче на "своју" страну.
Radnik Urbanizma
Znači li ovo da će Milanović biti kandidat za mesto direktora JP Urbanizam? Ovo veličanje (dodvoravanje) hvaljenjem Glavnog urbaniste sa kojim je bio u krajnje lošim odnosima dok je direktorovao...izgleda da hoće...
Radmila
Kakav prostački komentar. Da ste zaista ''radnik urbanizma" ne bi tračarili, već bi podržali tekst koji jasno je niste ni razumeli. Kolega Milanović nigde ne pominje ''vaśe'' kragujevačko preduzeće a lokalna unapredjuje u regionalna. U ovom tekstu je budućnost Srbije ! Ako ste kragujevčanin treba da Vas je stid ! Svakako menjajte posao, ako zaista radite u tom preduzeću !
Rade
Stručnjak kakav je Dr Milanović je svakako prevazišao nivo dir lokalnog javnog preduzeća, pa je Vaš komentar samo lokalni aber i strah verovatno sadašnjeg menadžmenta. Njegovo vraćanje u to preduzeće bilo korak nazad ! Da sistem postoji odavno bi ga pozvali u Ministarstvo ali možda će biti bolje i da u ovo ne ulazi !
Luis
Podjela na regije je itekako bitna, ne samo zbog budućih sufinanciranja projekata. Primjerice, u EU Hrvatska ima samo 4 regije, iako ima 20 županija plus Zagreb. Jučer je zbog takve podjele cijela Jadranska regija završila u žutoj boji po učestalosti zaraze kovidom, iako Istarska županija ima vjerojatno najmanje brojke u EU.
Бранко Ср'б Козаковић
Када је требало вас да деле (М. Пијаде) то се није десило (ЈБТито), док је Србија поцепана на три дела, на радост свих њенх непријатеља. Само се ви делите, по ма којим шавовима, а Србија је мала за такву врсту подела.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.