Понављачи на тендеру

Чиновници Агенције за приватизацију имаће овог врелог јула пуне руке посла да сроче позиве за продају неких од највећих српских предузећа. Млађан Динкић, министар економије, управо је најавио да ће овог месеца да буду расписани тендери за продају Јата, „Прве петолетке”, Метанолско-сирћетног комплекса (МСК) из Кикинде, „Мостоградње”, ФАП-а из Прибоја, Генексових копаоничких хотела.

Ту је и претквалификациони тендер за РТБ Бор којим се потенцијални инвеститори позивају да дају неко своје виђење развоја Бора, а држава ће с јесени проценити чија је понуда најбоља и с тим инвеститором ће започети преговоре о стратешком партнерству. Значи, ваља нам чекати туђу, можда чак и „непристојну” понуду када наше понуде тим истим стратешким партнерима нисмо ваљано одмерили, већ смо цену нашој роби дизали у небеса и тако добили непоуздане купце. Да се не спомиње то да држава Србија није нашла стратешки интерес да при светској цени бакра од 8.000 долара по тони задржи РТБ. Према речима несуђеног купца РТБ-а аустријског бизнисмена Мирка Ковача, у борском басену има више од два милиона тона бакра, а при садашњој вредности црвене руде тамо лежи око 16 милијарди долара.

Тендерска „гужва” по истеку овог месеца неће престати ако је судити по најавама Млађана Динкића. На свом првом јавном иступању као потпредседник и министар нове владе он је најавио ускоро и продају „Галенике”, и то као један од најатрактивнијих тендера, али и убрзање приватизације која би по слову закона требало да се оконча до краја године.

Повећан чиновнички рад и министрове бројне најаве сами по себи не дају основа за очекивање сјајних приватизационих резултата. Јер, међу предузећима која су преостала на продају мало је бисера, а пуно понављача. Јасно је и да они неће донети неки позамашни приватизациони приход који је пожељан за попуњавање буџетских рупа.

(/slika2)У поменутој јулској групи тендера за предузећа чију је продају министар Динкић најавио, од њих седам, чак пет су „понављачи”. У случају РТБ-а пропала су два тендера, исто толико и код трстеничке „Прве петолетке”, док су већ једном на приватизационом тесту пали „Генекс Копаоник”, ФАП и „Мостоградња”. Непознаница је колико се новца за њих може добити, јер држава само у ретким случајевима наступа на тендеру с минималном ценом. Само Јат и МСК излазе на приватизационо крштење први пут.

Иако би приватизација и последњег предузећа у Србији требало да се започне до краја ове године, тешко је очекивати да ће приватизациона метла у том року почистити сав друштвени капитал. Јер, за аукцијску продају преостало је 790 предузећа, а за тендерску 72. Истини за вољу, од тих 790 предузећа само њих око 400 могу се продати на аукцијама. Остала су предвиђена за ликвидацију. Тренутно су законски услов за покретање процеса ликвидације остварила 152 предузећа, а највећа је група од 200 предузећа за која се још нису стекли услови за принудну ликвидацију, али не постоји могућност да се спроведе поступак приватизације. Реч је о предузећима која нису продата ни после три аукције, односно тендера, или се јавни позиви за продају уопште нису објављивали.

Чак и када се та предузећа отпишу, остаје их подоста на продају поготово уколико се има у виду да је за шест и по година приватизације на аукцијама продато 1.591 предузеће и 93 на тендерима. Значи, наредни тендерски учинак требало би да буде као и у досадашњем току приватизације.

(/slika3)Приватизационо искуство показује да су газду без већих проблема нашла предузећа која производе стратешку робу, попут цемента, или имају тржиште, као у случајевима цигарета или хране. Готово сва предузећа из некада великог металског комплекса нису имала среће у приватизацији. У групи предузећа која треба прво реструктурирати па тек онда тражити купца има више од 50, редом све некадашњих гиганата. Међу предузећима која су преостала за продају тешко је очекивати нека већа средства. За све њих држава оличена у својим чиновницима мораће добро да се помучи како би им нашла газду. А то подразумева да се фирма да пошто-зашто, да се уз њу да и мираз у виду дотација за ново радно место, или пореске олакшице. Уколико све то не успе, њихова приватизациона судбина је добро позната – стечај предузећа, продаја преостале имовине и одлазак с привредне сцене.

Јована Рабреновић

-----------------------------------------------------------

А-Тек и даље заинтересован за РТБ Бор

Беч – Аустријски концерн А-Тек и даље је заинтересован за РТБ Бор, потврдио је шеф ове компаније Мирко Ковач у изјави бечком економском дневнику „Виртшафтсблат”. „Познато је да се интересујем за РТБ Бор. Погледаћу документацију о тендеру и онда ћу одлучити”, рекао је Ковач.

Бечки лист указује да је српска влада покренула трећи покушај продаје РТБ Бора, расписавши тендер преко огласа у „Фајненшел тајмсу”.

Још, како тврди лист, „није јасно да ли влада тражи стратешког партнера, или ће продати 100 одсто РТБ Бора”. А-Тек је, подсећа дневник, био најбољи понуђач на другом тендеру, али је посао доживео неуспех у последњем тренутку, јер су банке повукле своја обећања о финансирању због несигурне политичке ситуације.

Окончање неизвесности око српске владе, након прошлих парламентарних избора, оцењује „Виртшафтсблат”, могло би довести до промене става банака. А-Тек тренутно ради на пројекту вредном милијарду долара у Бахреину, где поставља ваљаоницу бакра. „Локални инвеститори су веома заинтересовани за овај пројекат. Прошле недеље сам разговарао са једним инвеститором”, потврдио је Ковач.

Колики ће удео А-Тек бити у овом послу он, међутим, није желео да открије. „То зависи од партнера. Мислим да ћемо на јесен донети одлуку”, додао је Ковач указујући да ће потом радови на планирању трајати најмање годину и по дана.

Танјуг

-----------------------------------------------------------

Стране инвестиције 808 милиона евра

Прилив страних директних инвестиција у Србију у првом полугодишту ове године био је 808 милиона евра, објављено је на сајту Министарства финансија.

Укупан прилив страних инвестиција у Србију од 2001. године износио је око десет милијарди евра. Највише је инвестирано 2006. године – 3,3 милијарде евра.

Процењено је да би за спровођење планираних економских циљева нове Владе Србије у наредне четири године било неопходно да годишњи прилив страних инвестиција буде од три до пет милијарди евра.

Извоз робе из Србије за шест месеци ове године био је вредан 2,97 милијарди евра, док је увоз био у износу од 6,39 милијарди, тако да је спољнотрговински дефицит износио 3,4 милијарде евра.

Спољнотрговински дефицит је 2001. године износио 2,8 милијарди евра и од тада је стално у порасту, а највећи је био прошле године – 6,9 милијарди евра.

Бета