Прво код лекара, па на спорт

У здравом телу – здрав је дух: изрека којом се поручује да је бављење спортом, макар и рекреативно, благодатно за организам, опстала је још из доба старих Римљана, иако они нису имали пандемију короне. Античка мудрост међутим могла би да буде од користи, да укаже на значај првентивних медицинских прегледа у постковид месецима и у сезони годишњих одмора, када ће многи време проводити на спортским игралиштима или у теретанама.

Иако у Србији законом нису предвиђени обавезни лекарски прегледи за особе које се рекреативно баве спортом, тј. нису у систему такмичења, тренери и челници установа спортске медицине поручују свима који воле да трче, „пумпају” мишиће у теретани, играју фудбал и баскет с пријатељима да најпре оду у лекарску ординацију.

У сећању многих још је узнемиравајући снимак с почетка јуна кад је на терену током утакмице, услед срчаног застоја, дански фудбалер Кристијан Ериксон пао као покошен. Како су касније појаснили стручњаци, двадесетдеветогодишњак, који је професионални играч, остао је жив захваљујући брзој и стручној реакцији лекара и употреби уређаја – дефибрилатора, којим су га вратили у живот.

Повећан број прегледа

Препорука да се пре обнове чланске карте у оближњем фитнес центру поклоници здравих навика најпре посаветују с лекаром може да буде и податак да је све више научних аргумената који ковид 19 сврставају у групу кардиоваскуларних болести, а не само вируса разорног за плућа и респираторни систем.

Колико је корона још увек недовољно „дешифрована” болест, поготово у тренуцима тежих физичких напора, илуструју примери које је с нашим читаоцима поделио из своје праксе мастер спортске медицине Душан Ћорилић.

– Прошле године је момак, врхунски спортиста, наш репрезентативац у рукомету, прележао корону, и то у најблажем облику. Имао је два дана мало повишену температуру, благе болове у мишићима. Није имао упалу плућа, није кашљао. После обавезног периода карантина, мировања и прегледа, с њим смо пуна два месеца радили у посебном режиму, како бисмо га увели у тренажни процес, јер брзо се замарао, губио дах и није могао да уради ни делић онога што је могао пре короне – прича Ћорилић.

Наводи и случај младе жене, рекреативке, која се недавно вратила такође најлакшем вежбању.
– То је особа без икаквих хроничних болести, дугогодишња заљубљеница у фитнес. Редовно вежба три пута недељно, уз све пословне и породичне обавезе, мајка је троје деце. Она је прележала корону с тежом клиничком сликом. Чак седам месеци после тога не само да није могла да се врати тренинзима, него ни да се попне на пети спрат без замарања – додаје наш саговорник.

Горан Бојовић, директор Завода за спорт и медицину спорта Републике Србије, истиче да је у претходних 17 месеци од почетка пандемије ова установа рад прилагодила донедавно важећим епидемиолошким мерама. У односу на претходну годину, међутим, бележи повећани број прегледа и дијагностичких процедура.

– У првих пет месеци ове године 40 процената прегледаних спортиста у Кардиолошком кабинету прележало је ковид 19 инфекцију, што је захтевало бројније прегледе и додатне дијагностичке процедуре – каже Бојовић.

За разлику од аматера, спортисти у нашој земљи, свих узраста, према Правилнику о спровођењу здравствених прегледа спортиста и спортских стручњака, обавезно пре почетка бављења спортским активностима морају да прођу периодичне и контролне здравствене прегледе. Бојовић објашњава и да врста прегледа зависи од узраста и статуса спортисте, врсте и обима физичке активности.

– Минимални ниво прегледа за спортисте старије од 12 година подразумева детаљну анамнезу, физикални преглед с анализом ЕКГ у миру и тест физичког оптерећења. Преглед професионалних спортиста и рекреативаца старијих од 35 година укључује и биохемијске анализе и ултразвучни преглед срца. Рекреативни спортисти, који тренирају више од пет сати недељно, према Правилнику, требало би да ураде контролне прегледе пре враћања у тренажни процес. Они обухватају биохемијске анализе, ултразвучни преглед срца и тест физичким оптерећењем – каже наш саговорник.

У ову установу, чија је дирекција на Кошутњаку, ових дана на проверу здравља одлазе и српски олимпијци.

– Завод за спорт и медицину спорта Републике Србије постоји већ 65 година и представља јединствену и референтну установу у региону, а наши стручњаци у области медицине и аналитике у спорту пружају услуге у очувању здравља свих. Олимпијци, све репрезентативне селекције и велики број професионалних спортиста прегледају се код нас, тако да је Завод права адреса у којој ће сви они обавити здравствене прегледе, функционална и психолошка тестирања – наводи Бојовић.

Стрпљење на тренингу

И они којима није циљ освајање медаља на Олимпијади, али у пракси упражњавају латинску пословицу „Mens sana in corpore sano”, осим што треба да провере своје здравствено стање, податак да су прележали ковид 19 морају да поделе с тренером.

Стручњаци у овој области њима саветују да буду стрпљиви.

– Нико од тренера не може да изда дозволу или забрани рекреативцу да се бави спортом. То није наш посао, нити је у складу са законом. Међутим, сваки рекреативац мора да има на уму да су и врхунски спортисти, после прележане короне, имали последице, а то су људи који су најбољег психофизичког здравља, под непрестаном, најбољом здравственом заштитом. Ако сте имали ковид 19, треба да се консултујете с изабраним лекаром или специјалистом спортске медицине, па тек онда да се постепено и с минималним напорима враћате у салу или на терен – саветује Душан Ћорилић.

Зашто је важно вежбати

– Због брзог темпа живота многи су заборавили на стару изреку „У здравом телу здрав дух”. Дошли смо у ситуацију да статистички кроз научне медицинске студије доказујемо да је физичка активност здрава – указује Горан Бојовић.

Као пример он наводи истраживања којима је утврђено да физичка активност у трајању од најмање 30 минута, пет пута недељно, смањује високе вредности масти и шећера у крви, утиче повољно на телесну тежину, али олакшава и доток крви у срце, смањује смртност од инфаркта миокарда, утиче на крвни притисак, као и на плућа. Такође, редовна физичка активност смањује губитак мишићне масе и утиче на густину костију, чиме се спречава остеопороза и смањује ризик од прелома, одржава гипкост зглобова, побољшава вид, превенира настанак деменције, Алцхајмерове болести, подстиче добро расположење и олакшава сан.

Лекари ће увек препоручити било коју врсту активне игре, плес, вежбе обликовања, ход, вожњу бицикла и друге активности које подразумевају боравак у природи као најбољи вид превенције у настанку кардиоваскуларних болести које у Србији остају водећи фактор смртности.

Заборавите „могао сам пре”

После било које болести или повреде потребно је најмање да прође од осам до 12 недеља да се вежбач полако врати у форму и достигне ниво тренинга који је практиковао пре боловања. Савет тренера је да се све ради постепено, с минималним нивоима оптерећења. Ваља заборавити тврдње „могао сам пре, могу и сада”, „није ми ништа”. Уместо тога треба да ослушкују своје тело, а уколико се замарају или осете тегобе с дисањем то не треба да скривају од тренера, већ треба поново да посете лекара. Напрезања могу да буду опасна не само за рад виталних органа, већ могу да изазову повреде, а то поново може да значи паузу у рекреацији или спорту.