Subota, 18.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
AKTUELNO: REKREACIJA POSLE KORONE

Prvo kod lekara, pa na sport

I oni koji ne sanjaju olimpijsku medalju, pre povratka u teretane ili na igrališta, trebalo bi da obave zdravstveni pregled, pogotovu ako su preležali kovid 19
Рекреативци који тренирају више од пет пута недељно требало би да обаве лекарске превентивне прегледе (Unsplash)

U zdravom telu – zdrav je duh: izreka kojom se poručuje da je bavljenje sportom, makar i rekreativno, blagodatno za organizam, opstala je još iz doba starih Rimljana, iako oni nisu imali pandemiju korone. Antička mudrost međutim mogla bi da bude od koristi, da ukaže na značaj prventivnih medicinskih pregleda u postkovid mesecima i u sezoni godišnjih odmora, kada će mnogi vreme provoditi na sportskim igralištima ili u teretanama.

Iako u Srbiji zakonom nisu predviđeni obavezni lekarski pregledi za osobe koje se rekreativno bave sportom, tj. nisu u sistemu takmičenja, treneri i čelnici ustanova sportske medicine poručuju svima koji vole da trče, „pumpaju” mišiće u teretani, igraju fudbal i basket s prijateljima da najpre odu u lekarsku ordinaciju.

U sećanju mnogih još je uznemiravajući snimak s početka juna kad je na terenu tokom utakmice, usled srčanog zastoja, danski fudbaler Kristijan Erikson pao kao pokošen. Kako su kasnije pojasnili stručnjaci, dvadesetdevetogodišnjak, koji je profesionalni igrač, ostao je živ zahvaljujući brzoj i stručnoj reakciji lekara i upotrebi uređaja – defibrilatora, kojim su ga vratili u život.

Povećan broj pregleda

Preporuka da se pre obnove članske karte u obližnjem fitnes centru poklonici zdravih navika najpre posavetuju s lekarom može da bude i podatak da je sve više naučnih argumenata koji kovid 19 svrstavaju u grupu kardiovaskularnih bolesti, a ne samo virusa razornog za pluća i respiratorni sistem.

Koliko je korona još uvek nedovoljno „dešifrovana” bolest, pogotovo u trenucima težih fizičkih napora, ilustruju primeri koje je s našim čitaocima podelio iz svoje prakse master sportske medicine Dušan Ćorilić.

– Prošle godine je momak, vrhunski sportista, naš reprezentativac u rukometu, preležao koronu, i to u najblažem obliku. Imao je dva dana malo povišenu temperaturu, blage bolove u mišićima. Nije imao upalu pluća, nije kašljao. Posle obaveznog perioda karantina, mirovanja i pregleda, s njim smo puna dva meseca radili u posebnom režimu, kako bismo ga uveli u trenažni proces, jer brzo se zamarao, gubio dah i nije mogao da uradi ni delić onoga što je mogao pre korone – priča Ćorilić.

Medicinski pregledi obavezni su za profesionalne sportiste (Pixabay)

Navodi i slučaj mlade žene, rekreativke, koja se nedavno vratila takođe najlakšem vežbanju.
– To je osoba bez ikakvih hroničnih bolesti, dugogodišnja zaljubljenica u fitnes. Redovno vežba tri puta nedeljno, uz sve poslovne i porodične obaveze, majka je troje dece. Ona je preležala koronu s težom kliničkom slikom. Čak sedam meseci posle toga ne samo da nije mogla da se vrati treninzima, nego ni da se popne na peti sprat bez zamaranja – dodaje naš sagovornik.

Goran Bojović, direktor Zavoda za sport i medicinu sporta Republike Srbije, ističe da je u prethodnih 17 meseci od početka pandemije ova ustanova rad prilagodila donedavno važećim epidemiološkim merama. U odnosu na prethodnu godinu, međutim, beleži povećani broj pregleda i dijagnostičkih procedura.

– U prvih pet meseci ove godine 40 procenata pregledanih sportista u Kardiološkom kabinetu preležalo je kovid 19 infekciju, što je zahtevalo brojnije preglede i dodatne dijagnostičke procedure – kaže Bojović.

Za razliku od amatera, sportisti u našoj zemlji, svih uzrasta, prema Pravilniku o sprovođenju zdravstvenih pregleda sportista i sportskih stručnjaka, obavezno pre početka bavljenja sportskim aktivnostima moraju da prođu periodične i kontrolne zdravstvene preglede. Bojović objašnjava i da vrsta pregleda zavisi od uzrasta i statusa sportiste, vrste i obima fizičke aktivnosti.

– Minimalni nivo pregleda za sportiste starije od 12 godina podrazumeva detaljnu anamnezu, fizikalni pregled s analizom EKG u miru i test fizičkog opterećenja. Pregled profesionalnih sportista i rekreativaca starijih od 35 godina uključuje i biohemijske analize i ultrazvučni pregled srca. Rekreativni sportisti, koji treniraju više od pet sati nedeljno, prema Pravilniku, trebalo bi da urade kontrolne preglede pre vraćanja u trenažni proces. Oni obuhvataju biohemijske analize, ultrazvučni pregled srca i test fizičkim opterećenjem – kaže naš sagovornik.

U ovu ustanovu, čija je direkcija na Košutnjaku, ovih dana na proveru zdravlja odlaze i srpski olimpijci.

– Zavod za sport i medicinu sporta Republike Srbije postoji već 65 godina i predstavlja jedinstvenu i referentnu ustanovu u regionu, a naši stručnjaci u oblasti medicine i analitike u sportu pružaju usluge u očuvanju zdravlja svih. Olimpijci, sve reprezentativne selekcije i veliki broj profesionalnih sportista pregledaju se kod nas, tako da je Zavod prava adresa u kojoj će svi oni obaviti zdravstvene preglede, funkcionalna i psihološka testiranja – navodi Bojović.

Pexels

Strpljenje na treningu

I oni kojima nije cilj osvajanje medalja na Olimpijadi, ali u praksi upražnjavaju latinsku poslovicu „Mens sana in corpore sano”, osim što treba da provere svoje zdravstveno stanje, podatak da su preležali kovid 19 moraju da podele s trenerom.

Stručnjaci u ovoj oblasti njima savetuju da budu strpljivi.

– Niko od trenera ne može da izda dozvolu ili zabrani rekreativcu da se bavi sportom. To nije naš posao, niti je u skladu sa zakonom. Međutim, svaki rekreativac mora da ima na umu da su i vrhunski sportisti, posle preležane korone, imali posledice, a to su ljudi koji su najboljeg psihofizičkog zdravlja, pod neprestanom, najboljom zdravstvenom zaštitom. Ako ste imali kovid 19, treba da se konsultujete s izabranim lekarom ili specijalistom sportske medicine, pa tek onda da se postepeno i s minimalnim naporima vraćate u salu ili na teren – savetuje Dušan Ćorilić.

Zašto je važno vežbati

– Zbog brzog tempa života mnogi su zaboravili na staru izreku „U zdravom telu zdrav duh”. Došli smo u situaciju da statistički kroz naučne medicinske studije dokazujemo da je fizička aktivnost zdrava – ukazuje Goran Bojović.

Kao primer on navodi istraživanja kojima je utvrđeno da fizička aktivnost u trajanju od najmanje 30 minuta, pet puta nedeljno, smanjuje visoke vrednosti masti i šećera u krvi, utiče povoljno na telesnu težinu, ali olakšava i dotok krvi u srce, smanjuje smrtnost od infarkta miokarda, utiče na krvni pritisak, kao i na pluća. Takođe, redovna fizička aktivnost smanjuje gubitak mišićne mase i utiče na gustinu kostiju, čime se sprečava osteoporoza i smanjuje rizik od preloma, održava gipkost zglobova, poboljšava vid, prevenira nastanak demencije, Alchajmerove bolesti, podstiče dobro raspoloženje i olakšava san.

Lekari će uvek preporučiti bilo koju vrstu aktivne igre, ples, vežbe oblikovanja, hod, vožnju bicikla i druge aktivnosti koje podrazumevaju boravak u prirodi kao najbolji vid prevencije u nastanku kardiovaskularnih bolesti koje u Srbiji ostaju vodeći faktor smrtnosti.

Zaboravite mogao sam pre

Posle bilo koje bolesti ili povrede potrebno je najmanje da prođe od osam do 12 nedelja da se vežbač polako vrati u formu i dostigne nivo treninga koji je praktikovao pre bolovanja. Savet trenera je da se sve radi postepeno, s minimalnim nivoima opterećenja. Valja zaboraviti tvrdnje „mogao sam pre, mogu i sada”, „nije mi ništa”. Umesto toga treba da osluškuju svoje telo, a ukoliko se zamaraju ili osete tegobe s disanjem to ne treba da skrivaju od trenera, već treba ponovo da posete lekara. Naprezanja mogu da budu opasna ne samo za rad vitalnih organa, već mogu da izazovu povrede, a to ponovo može da znači pauzu u rekreaciji ili sportu.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.