Опречне пресуде судова у вези са трошковима за рачуне ЕПС-а

И даље је нејасно да ли су потрошачи у Србији који се електричном енергијом снабдевају код Електропривреде Србије (ЕПС) у обавези да плаћају трошкове издавања и слања рачуна и инфо-центра или не. О томе постоје две опречне судске пресуде.

Наиме, пресудом Основног суда у Пријепољу, судске јединице у Новој Вароши потврђена је одлука Вишег суда у Ужицу, према којој ЕПС-у ово није дато за право, већ има обавезу да обештети потрошача који га је тужио, пренела је „Ефектива”.

С друге стране, ЕПС је „Политици” доставио пресуду Основног суда у Лесковцу којом је потврђена првостепена одлука Основног суда у овом граду, којом је исти овај захтев одбијен као неоснован, те ЕПС нема разлога да надокнађује било коме штету.

– Дакле, постоје две опречне пресуде два виша суда и о овоме би коначну одлуку требало да донесе Врховни касациони суд. Он би на седници Већа грађанског одељења требало да заузме начелни обавезујући став, налик оном који је заузео по питању трошкова обраде банкарских кредита – каже за „Политику” Ђорђе Поповић, адвокат из Београда.

Проблем је, према писању „Ефективе”, настао када је утврђено да је ЕПС неосновано наплаћивао трошкове гарантованог снабдевача од 121 до 142 динара по рачуну, а да је при том чланом 12 Закона о заштити потрошача забрањено да се потрошачу наплаћује тај трошак. Управо је та ставка служила овом јавном предузећу као покриће за те трошкове.

ЕПС је то и потврдио у допису „Ефективи” који је јавно доступан. Ту је наведено да се трошак гарантованог снабдевања плаћа од 132,76 динара и у месецу када нема потрошње, а служи за покриће трошкова обрачуна, израде рачуна, поштанских трошкова и слично.

Упитани да прокоментаришу шта стварно наплаћују под овом одредбом, поштарину или трошак гарантованог снабдевања, у ЕПС-у су за „Политику” одговорили да све раде по закону наводећи да таква сума постоји и на рачунима потрошача у Хрватској и БиХ.

Све ставке на рачуну за електричну енергију укључујући и трошак гарантованог снабдевача су у складу са Законом о енергетици које је одредило регулаторно тело Агенција за енергетику Србије (АЕРС).

Трошак гарантованог снабдевача дефинисан је у методологији за одређивање струје коју такође доноси АЕРС, као тарифа за елемент место испоруке. На основу тог прописа ова ставка са јасно исказаном ценом у динарима представља део рачуна за струју који издаје ЕПС као снабдевач који има функцију гарантованог снабдевача електричном енергијом, наводе у ЕПС-у.

Трошак гарантованог снабдевача не односи се на трошак издавања и слања рачуна већ покрива део оправданих издатака снабдевача, тачније пет одсто свих оправданих трошкова које одобрава АЕРС.

У складу с тим се и тај износ утврђује на основу пет одсто максимално одобреног прихода обрачунатог на основу оправданих трошкова пословања снабдевача и снабдевања струјом.

У ЕПС-у подсећају да је гарантовано снабдевање регулисана делатност и да послује без зараде. Ако би се укинула ова тарифа не би био смањен рачун купца него би се тај трошак пребацио на неки други тарифни елемент.

Имајући све то у виду, у ЕПС-у тврде да не крше закон нити подзаконска акта, пре свих уредбу о условима испоруке и снабдевања струјом и методологију за одређивање цене за гарантовано снабдевање.

Пресуда која се помиње у медијима, а према којој ЕПС има обавезу да надокнади трошкове оштећеном потрошачу је „изузетак у судској пракси” и то потврђује и пресуда Вишег суда у Београду којом је потврђена одлука Првог основног суда такође у Београду.

„Образложење и Вишег и Првог основног суда је да исказивањем и наплатом трошкова гарантованог снабдевача ЕПС не крши закон”, категорични су у овом јавном предузећу.

Став Врховног касационог суда који ће одлучивати по ревизијама је да примена члана 38 и 50 Закона о енергетици и методологија за одређивање цене струје за гарантованог снабдевача није спорна у судској пракси.

Било како било, чињеница је да у Србији има око 3,5 милиона бројила и да многи потрошачи који се јављају „Политици” имају примедбе махом на ову ставку на рачуну јер им није јасно зашто имају издатак ако нису по пола године и више притиснули прекидач за сијалицу.

Једино што им после свега остаје је да се жале па можда добију спор на суду попут потрошача из Нове Вароши коме ЕПС мора да врати новац дат на име овог трошка за који тврде да је по закону.