Медији и политика

У јеку преговора око формирања нове српске владе, блок око проевропски оријентисаног председника Србије Бориса Тадића предузео је неколико корака срачунатих на умањивање одлучујућег утицаја политичких опонената око одлазећег премијера Војислава Коштунице на српске медије. Предложени су нови чланови управних одбора „Политике” и новинске агенције „Танјуг”, а нешто раније је замењен представник државног капитала у најтиражнијем српском дневном листу „Вечерње новости”.

Српски Закон о јавном информисању допушта могућност да држава буде власник новинске агенције, али забрањује њено власништво у другим медијима. Танјуг тако има статус јавног предузећа. Удео државе у „Политици” и „Вечерњим новостима” постоји још од времена тоталитарног режима, а ниједна влада формирана након пада тог режима није желела да га се одрекне, свесно кршећи Закон о јавном информисању.

Против опстанка државног власништва над медијима протестовали су поједини експерти и новинарска удружења али јавни притисак није био довољно снажан да би власти промениле став. Две владе у којима је премијер био Коштуница нарочиту пажњу су поклањале утицају у „Политици”, а његова Демократска странка Србије (ДСС) успела је да задржи одлучујући утицај на именовање главног и одговорног уредника тог утицајног и најстаријег српског листа.

Најављене промене у управним одборима двеју медијских кућа су изазвале оштре реакције из Коштуничиног блока, из кога су стигле оптужбе да држава врши притисак на медије и да се меша у уређивачку политику. Реч је, међутим, о међупартијском сукобу, а не о стварној борби за слободу медија. Јасно је, наиме, да се ДСС противи измени постојећег стања у којем она има већину места у Управном одбору „Политике”, као и у агенцији „Танјуг”.

Тадићева Демократска странка (ДС) у ствари је пропустила да, прошле године, када је досадашња влада почела мандат, предложи сразмеран број чланова у управним одборима тих медија. Тако се, захваљујући неопрезности и немарности ДС-а, догодило да медији о којима је реч у предизборној кампањи снажно подржавају ДСС и Коштуницу и да критикују проевропски блок. Такав приступ махом су задржали и након избора, али су се околности сада промениле. ДС има реалне изгледе да у догледно време формира владу у којој ће проевропски оријентисане странке имати већину, па је, са сигурношћу да ће се то догодити, најзад одлучила да повуче потезе и у медијској сфери.

Највише прашине се у јавности подигло због одлуке о промени представника државног капитала и предлога за именовања нових чланова Управног одбора компаније „Политика АД”, која контролише „Политику”. Кључну улогу у УО „Политика АД” има представник државног капитала и то место већ годинама суверено контролише ДСС. Скупштина акционара „Политике АД” заказана је за 30. јуни. Тадић и његова ДС нису хтели да дозволе да то тело одлучује о новом Управном одбору и другим важним питањима у саставу у коме апсолутну доминацију има ДСС.

Оснивачким актом „Политике АД” је предвиђено да акционари за свако заседање Скупштине акционара бирају своје представнике, што значи да то тело нема сталне чланове. Влада је овога пута, уместо досадашњег представника, Коштуничиног саветника Александра Симића, именовала бившег саветника председника Тадића, адвоката Јована Симића. Отуда у Тадићевом блоку кажу да се није догодила никаква „смена”, већ да је само испуњена законска обавеза.

Чланове Управног одбора „Политике АД” бира Скупштина акционара а логично је очекивати да ће нови представник државног капитала у том телу настојати да наметне избор људи ближих Тадићу, него Коштуници. Управни одбор има 15 чланова. У мандату досадашње владе именовано је девет, док је шест места остало упражњено. Влада је сада предложила шест нових чланова Управног одбора које ће Јован Симић предложити Скупштини акционара. Влада се није одређивала према статусу раније изабраних чланова Управног одбора о којима такође одлучује Скупштина акционара.

Листом „Политика“ заједнички управљају компаније „Политика АД” и „Политика Newspapers and Magazines”, коју контролише немачка компанија „Westdeutsche Allgemeine Zeitung” (WAZ). WAZ има неку врсту „златне акције” у одлучивању о пословној политици, а „Политика АД” у одлучивању о уређивачкој политици. Управни одбор „Политике АД” предлаже директора и главног и одговорног уредника, а бирају их заједнички представници обе компаније. Према обавештеним изворима, WАZ прижељкује промену главне и одговорне уреднице тог листа Љиљане Смајловић и у том послу ће вероватно бити савезник Тадићевом блоку.

Промена представника државног капитала и нови предлози за чланове Управног одбора наговештавају промене и у управљачкој и уређивачкој структури „Политике АД”. Те промене влада ће моћи да диктира у мери у којој има утицај у Скупштини акционара. Више од 75 одсто акција „Политике АД” је директно у рукама владе или јавних предузећа и на тој основи Коштуничина странка је имала одлучујући утицај на тај лист. Сада тај утицај намерава да преузме Тадићев блок.

(Текст „Медији и политика” агенција Бета емитовала је 19. јуна као део сервиса „BetaWeek”. То је сервис на енглеском језику, намењен углавном страним претплатницима, са политичким и бизнис анализама кључних догађаја у Србији и региону.)