Нафта и даље кроји инфлацију

Инфлација расте свуда у свету, па и код нас. У САД је на годишњем нивоу повећана на чак 5,4 одсто. Јунски раст био је 0,9 процената што је највеће месечно повећање у последњих 13 година. Узрок убрзања цена на мало су поскупљења хране и енергије, али и половних возила.

У истом периоду инфлација у Србији повећана је за 3,3 одсто, а само јунски раст износио је 0,3. Разлози повећања исти су, с изузетком половних возила. Веће су цене хране, горива, лекова… због чега неретко потрошачи кажу да је инфлација и већа. То добро знају по својој куповној моћи, јер поскупљења смањују реалну вредност њихове зараде. За годину дана цене пољопривредних производа, тачније од маја до маја, повећане су за 20,4 процента. Највише је поскупело индустријско биље 84,8 одсто што је објашњење за то што литар сунцокретовог уља кошта готово 200 динара, као и жито за 47 одсто.

Стручњаци кажу да је за велико повећање цена увек одговоран пораст тражње, али да то сада није случај, јер су цене горива условљене кретањем цена нафте на светском тржишту и нису резултат раста тражње. Код других производа реч је о повратку цена на ниво од пре пандемије.

Иван Николић, са Економског института, потврђује да су разлози раста инфлације свуда, па и код нас, поскупљења хране и енергената, притисци са робних берзи услед брзог опоравка Кине, поремећаји у снабдевању као последица пандемије, нови технолошки захтеви попут енергетске ефикасности који се преливају на грађевинарство.

„Евиденција цена је егзактна ствар и нема сумње да је инфлација толика колико је саопштено према статистичким подацима. Сем поменутих глобалних фактора који утичу на поскупљења, ту су и притисци који долазе од регулисаних цена, односно потребе да брже расте цена струје. У нашем случају тражња за половним аутомобилима није фактор раста, јер је мала, а такво је и њено учешће у општем расту цена. Што се тиче тог психолошког утиска да је све скупље сада кажемо да је гориво драстично поскупело, а заборављамо да је пре пандемије, на прелазу 2019/2020 било и скупље. На пример, и 2012. када је барел брента био 120 долара, а сада је 75 долара”, напомиње Николић.

Подсећа да је циљ инфлације који је поставила Народна банка Србије три одсто, са одступањима од плус, минус 1,5 одсто. Значи идеална мера инфлације је три одсто, а сад је незнатно изнад тога. Николић указује да су притисци на раст инфлације привремени и очекује нормализацију у другом делу године. Курс динара је стабилан и централна банка свакодневно купује евре да не би дозволила прекомерно јачање динара. Значи не очекује се слабљење валуте тако да ни по том основу нема притиска на цене.

Из НБС-а наводе да је на раст инфлације у поређењу с крајем претходне године, као и у случају других земаља у окружењу, пре свега утицао ефекат ниске базе код цена нафтних деривата, с обзиром на то да су се у априлу и мају прошле године светске цене нафте нашле на веома ниском нивоу као последица пандемије и примене рестриктивних здравствених мера које су довеле до затварања великог броја економија у свету.

„С напретком процеса вакцинације, попуштањем мера и опоравком кључних сектора привреде и очекивањима у вези с наставком глобалног економског опоравка, снажан раст претходних месеци бележиле су не само светске цене нафте већ и цене примарних пољопривредних производа и цене метала. По том основу повећавани су и трошковни притисци у производњи хране и индустријских производа, што се у одређеној мери преносило и на потрошачке цене, док је раст светских цена нафте имао и директан утицај на потрошачке кроз цене деривата нафте. Имајући у виду да се за наредни период, како по оценама међународних финансијских институција, тако и у складу са кретањем фјучерса (уговора који се реализују у будућности), очекује стабилизација, а затим и постепени пад светских цена примарних производа, према проценама већине светских централних банака, укључујући и НБС, реч је о факторима који имају привремени утицај на инфлацију”, одговарају на наше питање.

Пошто ће се ефекти повећања светских цена примарних производа из претходних месеци задржати у обрачуну међугодишње инфлације годину дана, очекивања централне банке су да ће се међугодишња инфлација кретати око централне вредности циља закључно са првим кварталом наредне године, да би од другог уследило њено успоравање, чему ће допринети исцрпљивање ефекта поменутог оствареног повећања светских цена примарних производа.

Зашто половна возила повећавају инфлацију у САД

Миладин Ковачевић и Катарина Станчић у публикацији МАТ објашњавају разлоге поскупљења половних возила у САД од 21 одсто. Наиме, цене половних аутомобила порасле су због проблема на страни понуде у марту 2021, када је дошло до несташица у снабдевању полупроводницима. То је успорило производњу нових возила, па су се нестрпљиви купци окренули куповини половних аутомобила и тим растом интересовања подигли им цене.