Повртари ће због суше „обрати зелен бостан”

Баваниште – „Бостану треба сунца, али овако велике температуре не”, вели Гордана Крстић из Баваништа, која недалеко од овог јужнобанатског села има један од ретких засада овог поврћа, а уз њега тезгу на коју сваког јутра стижу лубенице и диње. Суша ради своје, а ово што лежи на њивама тешко опстаје. Прича да жегу која овако дуго траје не пампти, те да слабо помаже и што сваке године смењују сорте „ананас”, „бела” и „аксент”, па и то што поље непрекидно наводњавају.

„Ми ништа од овога више не можемо да урадимо. Воду вучемо из свог бунара, ноћу пуштамо пумпе, али и бунар само што није пресушио. Шта ћемо онда, не знам. Видите да је под лубеницама мокро, али вреже горе, јер је јара, а да и тога нема, ништа нам не би остало од три и по хектара рода. Можемо само да гледамо како нам лежи на оморини и ако ово невреме потраје имаћемо штету, јер бостан воли високе температуре, али му не треба више од 30 степени. Све преко тога је превише”, објашањава Гордана, док свако мало, понеки путник силази са коловоза, отвара гепек и товари повеће комаде.

Немају купци примедбе на цену од 50 динара за килограм и цех од просечно око 450 динара, јер купују род који расте одмах до продајног места, што је гаранција да је свеж. Неки сами бирају, а неки мудро пуштају да Гордана у избору помогне. Стиже и њен девер Горан Крстић, искусни повртар, таман да дода још понеки савет.

‒ Треба знати неколико ствари. Прво, лубеница је зрела када бркови на врежи почну да вену. Друго, има их „женских” и „мушких”, а препознаћете их, јер оне прве имају већи круг, или престен, с доње стране и те су по правилу боље. Тек онда креће лупкање, и то целим дланом. Лубеница мора да вибрира и што највећи број људи зна, да одзвања, као да је шупља. Кад видите да су тамније, то значи да су више биле у заклону од сунца ‒ објашањава Крстић, такође повртар, професионалац, који држи производњу и пиљарницу у Баваништу.

Нигде ни облачка, сунце упекло, земља гори, а зајапурена Гордана са њиве и не одлази. Ту, и на још два хектара дубље у атару, даноноћно стражари са своја два сина, јер род је уз пут и „на изволте” и за штеточине, али и увек спремне лопове. И једни и други крстаре и „сладе” се њиховом муком. Зато су ту и две камп-приколице у којима ноће, сваки на по једној стратешкој позицији, а тако ће додаје, све до почетка јесени.

„На тржишту има свега, и лубеница у марту и оних новотарија из укрштања, као што су бесемене. Ми се држимо још и „атласа, „талисмана” и „карнакате”, која доспева у августу. До сада је отишло око тоне и по, а род би требало да нарасте и до десет у овој сезони. Да ли ће, сада је већ питање. Оно што је сигурно јесте да ће ова цена још мало па ће пасти на 30 динара и још ако род страда, зарада од које живимо ће на пола”, вајка се Крстићева.

Ако банатске лубенице и диње успеју да преживе дуго врело лето, можда их зрелих и сочних са танком кором буде и до средине септембра.